?имааи гулатро магар аз Зуҳра сириштанд

ای ماه گلت را مگر از زهره سرشتند

ё брлби тўтолъ Довӯд навиштанд

یا بر لب تو طالع داوود نوشتند

Онқўм ки бо чун ту ҷавонанд ҳам оғӯш

آن قوم که با چون تو جوان‌اند هم آغوش

Худ пер нигараданд ки аз аҳл биҳиштанд

خود پیر نگردند که از اهل بهشتند

Ушшоқи турои мӯӣ сияҳ ёфт сипедӣ

عشّاق تو را موی سیه یافت سپیدی

Яъне фалакаш пунба намӯд ончӣ ки раштанд

یعنی فلکش پنبه نمود آن چه که رشتند

Он ҷо ки занад мавкибаи ҳасани ту харгоҳ

آن جا که زند موکبهٔ حسن تو خرگاه

Шоҳони ҳама фармон бирав хубон ҳама зиштанд

شاهان همه فرمانبر و خوبان همه زشتند

Шуд мусҳафи хӯбӣ чу брхсорони ту нозил

شد مصحف خوبی چو برخسار تو نازل

Зобрўии ту сари лавҳи вай азмшк навиштанд

ز ابروی تو سر لوح وی از مشک نوشتند

То гирд лабат раст хати сабз ту гуфтам

تا گرد لبت رست خط سبز تو گفتم

Хурмо натавон хӯрд аз ин хор ки киштанд

خرما نتوان خورد از این خار که کشتند

Васли туу маддоҳӣ шҳзодаҳ биҳиштаст

وصل تو و مداحی شهزاده بهشت‌ست

Ҷайҳун чаҳ тавон кард ки ағёри нҳштнд

جیحون چه توان کرد که اغیار نهشتند