Гулистон бе бар рӯе ба зиндон мезанад паҳлу
گلستان بیبر رویی به زندان میزند پهلو
Гул аз ҳар ханда бар чок гиребон мезанад паҳлу
گل از هر خنده بر چاک گریبان میزند پهلو
Чаҳ ғамгар доманам шуд зарқи хорстони ин водӣ
چه غم گر دامنم شد زرق خارستان این وادی
Ки ҷайб пораам чун гул ба домон мезанад паҳлу
که جیب پارهام چون گل به دامان میزند پهلو
Гирифтори турои андешаи урён танӣ набӯд
گرفتار ترا اندیشهٔ عریانتنی نبود
Ба гардани тавқи ишқаш бар гиребон мезанад паҳлу
به گردن طوق عشقش بر گریبان میزند پهلو
Ба роҳи ошиқии по бе хабари дил дар хатар бошад
به راه عاشقی پا بیخبر دل در خطر باشد
Ки ҳар хорӣ дар ин водӣ ба мижгон мезанад паҳлу
که هر خاری در این وادی به مژگان میزند پهلو
Кунад ҳамвори нози ёр бе андомии дил ро
کند هموار ناز یار بیاندامی دل را
Ки парчин чун шавад абрӯ ба савҳон мезанад паҳлу
که پرچین چون شود ابرو به سوهان میزند پهلو
Диҳад камро шикваи ишқи ҷӯёи рутбаи бешӣ
دهد کم را شکوه عشق جویا رتبهٔ بیشی
Ки ӣнҷои қатра бар дарёӣ Аммон мезанад паҳлу
که اینجا قطره بر دریای عمان میزند پهلو