Чашми длҷўӣии дилам аз мардум олам надошт

چشم دلجوئی دلم از مردم عالم نداشت

Доғи ман марҳам надиду рози ман муҳаррам надошт

داغ من مرهم ندید و راز من محرم نداشت

Булбули ин гулистони сад ошёнро куҳна кард

بلبل این گلستان صد آشیانرا کهنه کرد

Он гули худруи вафояши умри як шабнам надошт

آن گل خودرو وفایش عمر یک شبنم نداشت

Мнкаҳи ғмхўори дилам аз ман мапурс аҳвол ӯ

منکه غمخوار دلم از من مپرس احوال او

Олимӣ ғам дошт дил аммо ғам олам надошт

عالمی غم داشت دل اما غم عالم نداشت

Бар сари мо теғи бедоди ту абр раҳматаст

بر سر ما تیغ بیداد تو ابر رحمتست

Раҳматии зин ба ки захмаши ҳоҷат марҳам надошт

رحمتی زین به که زخمش حاجت مرهم نداشت

Аз хамӯшӣ гавҳар мақсӯд меояд бчнг

از خموشی گوهر مقصود می آید بچنگ

Ҳеҷ ғаввосӣ накард онкас ки пос дам надошт

هیچ غواصی نکرد آنکس که پاس دم نداشت

Дар видоъаши дидаи тӯфон хез мебоист ҳайф

در وداعش دیده طوفان خیز می بایست حیف

Каз туфи дил дидаам чун чашми айнак нам надошт

کز تف دل دیده ام چون چشم عینک نم نداشت

Бар лаби лаълат харошӣ дидаму мардуми зиришк

بر لب لعلت خراشی دیدم و مردم زرشک

Ин нигин кӣ канда шуд нақшии худ ин хотам надошт

این نگین کی کنده شد نقشی خود این خاتم نداشت

Бскаҳ дар хотири хаёли холи он лаб ҷо гирифт

بسکه در خاطر خیال خال آن لب جا گرفت

Къбтин орзӯем ғайри нақш кам надошт

کعبتین آرزویم غیر نقش کم نداشت

Оқибат аз дидаи дасти тарбият шастам кулем

عاقبت از دیده دست تربیت شستم کلیم

Зон ки он гавҳар ки ман зини баҳр меҷустам надошт

زان که آن گوهر که من زین بحر می‌جستم نداشت