Сарфарози он сар ки фориғ аз ғам сомон шавад

سرفراز آن سر که فارغ از غم سامان شود

Бар сарати гули зан ки аз дастор рӯгардон шавад

بر سرت گل زن که از دستار روگردان شود

Ҳар ки чун сӯзани зтҷридш буд сарришта Эй

هر که چون سوزن زتجریدش بود سررشته ای

Сад раҳашгар ҷомаи пӯшоне дигар урён шавад

صد رهش گر جامه پوشانی دگر عریان شود

Ошиқи бечора аз як дида дар поси рақиб

عاشق بیچاره از یک دیده در پاس رقیب

Ваз дигар чашмии бакори хештан ҳайрон шавад

وز دگر چشمی بکار خویشتن حیران شود

Ҳеҷ ҷои баҳри ватани ғайр аз диёр ишқ нест

هیچ جا بهر وطن غیر از دیار عشق نیست

Хона дар он малик аз сайлоб ободон шавад

خانه در آن ملک از سیلاب آبادان شود

Шавқи захми мо чу созад ҷазбаи хеши ошкор

شوق زخم ما چو سازد جذبه خویش آشکار

Тирҳо дар таркиш ӯ ҷумла чун пайкон шавад

تیرها در ترکش او جمله چون پیکان شود

Дар чаманҳо лола набӯд балки айёми ҳасуд

در چمن ها لاله نبود بلکه ایام حسود

намезанад оташи ббоғ ар ғунчае хандон шавад

می زند آتش بباغ ار غنچه ای خندان شود

Ҳамчуи барқи он офати сад хирмани ҳушу хирад

همچو برق آن آفت صد خرمن هوش و خرد

Хешро зон май намояд каз назар пинҳон шавад

خویش را زان می نماید کز نظر پنهان شود

Дар тамошои прирўёни иқлӣми хаёл

در تماشای پریرویان اقلیم خیال

Дидагар бар ҳам наҳй чашмат нгорстон шавад

دیده گر بر هم نهی چشمت نگارستان شود

Ғайри ғам каз ҳоли дил ғофил намебошад кулем

غیر غم کز حال دل غافل نمی باشد کلیم

Кас надидам посбони хона вайрон шавад

کس ندیدم پاسبان خانه ویران شود