Доне ки тамаъ чаҳ гуфт бо ман ?

دانی که طمع چه گفت با من؟

Бишинав ки зи лутф ва зарф бошад

بشنو که ز لطف و ظرف باشد

Бо хоҷа агар ту барфи аввал

با خواجه اگر تو برف اوّل

Бар кор кунӣ шигарф бошад

بر کار کنی شگرف باشد

То ттмоҷӣ кунем тартиб

تا تتماجی کنیم ترتیب

Чун равғану орад ва трФ бошад

چون روغن و آرد و ترف باشد

Гуфтам ки наёварам ин ки тарсам

گفتم که نیاورم این که ترسم

Кони мӯҷиби ҷавр ва ҳарф бошад

کان موجب جور و حرف باشد

Лекин бифиристам ар ту хоҳӣ

لیکن بفرستم ار تو خواهی

Шеърӣ ки ба ҷой барф бошад

شعری که به جای برف باشد

Мақсӯд ба ҳар чаҳ ҳосил ояд

مقصود به هر چه حاصل آید

Аз марди Карим ҳарф бошад

از مرد کریم حرف باشد

эй онкӣ ба чашми фикри ғаввос

ای آنکه به چشم فکر غوّاص

Баҳри карами ту жарф бошад

بحر کرم تو ژرف باشد

Ин шеъри маро ба барф баргир

این شعر مرا به برف برگیر

Пайдост ки худ чаҳ сарф бошад

پیداست که خود چه صرف باشد

Лутфӣ кун ва ҳар чаҳ миФрстӣ

لطفی کن و هر چه میفرستی

Бояд ки се чор зарф бошад

باید که سه چار ظرف باشد