Хуршеди заррапарвар , шоҳи ҳунари навоз

خورشید ذرّه پرور، شاه هنر نواز

эй он ки дар ҷаҳон чун ту соҳбқрон набӯд

ای آن که در جهان چون تو صاحبقرآن نبود

Хуршеди кӯи бтиғ задан бар сар омадаст

خورشید کو بتیغ زدن بر سر آمدست

Дар ҷанби дасту бозуии ту ҳамчунон набӯд

در جنب دست و بازوی تو همچنان نبود

Чун офтоб аз ту тавонгар шуд , онкӣ ро

چون آفتاب از تو توانگر شد، آنکه را

Ҷузи қурси моҳи икшбаҳ дар хона нон набӯд

جز قرص ماه یکشبه در خانه نان نبود

Ва онгоҳ ки офтобу шоқ дар ту буд

و آنگاه که آفتاب و شاق در تو بود

Андари ҷаҳон ҳануз асос ҷаҳон набӯд

اندر جهان هنوز اساس جهان نبود

Ва онҷо ки тири хутбаи мадҳ ту ме навишт

و آنجا که تیر خطبۀ مدح تو می نوشت

Бар лавҳи коиноти суханро нишон набӯд

بر لوح کاینات سخن را نشان نبود

Бе оби ханҷари ту зафар равнақӣ наёфт

بی آب خنجر تو ظفر رونقی نیافت

Бе нӯки хомаи ту ҳунарро забон набӯд

بی نوک خامۀ تو هنر را زبان نبود

Гарчи ба сафдарӣ мисли аз найза ме зананд

گرچه به صفدری مثل از نیزه می زنند

Ҳқо ки марди он қалам нотавон набӯд

حقّا که مرد آن قلم ناتوان نبود

Сӯсани сифат ба мадҳ ту накушод каси забон

سوسن صفت به مدح تو نگشاد کس زبان

Кўзо чу гули зи ҷӯади ту пари зар даҳон набӯд

کوزا چو گل ز جود تو پر زر دهان نبود

Онҳо ки озро збнонт муяссараст

آنها که آزرا زبنانت میسّرست

Аз баҳру конаши сад як он дар гумон набӯд

از بحر و کانش صد یک آن در گمان نبود

эй даргаи ту қиблаи аҳрори рӯзгор

ای درگه تو قبلۀ احرار روزگار

Он кист худ ки бандаи ин хонадон набӯд ?

آن کیست خود که بندۀ این خاندان نبود؟

Зонгаҳ ки аз ҷамоли ту баргашти чашми ман

زانگه که از جمال تو برگشت چشم من

Аз мадҳи ту тиҳии даҳанами як замон набӯд

از مدح تو تهی دهنم یک زمان نبود

Аз баҳри ҳазрати ту дил аз ман нисори хост

از بهر حضرت تو دل از من نثار خواست

Дармонд чун марои мадад аз сӯзён набӯд

درماند چون مرا مدد از سوزیان نبود

Бисёр саъй кард ки чизе бкФ кунад

بسیار سعی کرد که چیزی بکف کند

Пас оқибати буруни зи сухан дар миён набӯд

پس عاقبت برون ز سخن در میان نبود

Густох кард лутфи ту бо хештани маро

گستاخ کرد لطف تو با خویشتن مرا

Варна бҷони ту ки маро рӯй он набӯд

ورنه بجان تو که مرا روی آن نبود

Ҷон манаст агарчӣ гаронаст шеъри ман

جان منست اگرچه گرانست شعر من

Бо онкии ҷон ба ҳеҷ баҳоӣ гарон набӯд

با آنکه جان به هیچ بهایی گران نبود

Овардаам бхдмти ту ҷони нозанин

آورده ام بخدمت تو جان نازنین

Бипазир аз онкии дасти расми ҷуз ба ҷон набӯд

بپذیر از آنکه دست رسم جز به جان نبود