Ваа чаҳ хушаст гулшану боди хуши баҳоряш

وه چه خوش است گلشن و باد خوش بهاریش

Лолау доғи оташин , сунбулу биқрориш

لاله و داغ آتشین، سنبل و بیقراریش

Сарви сеӣ ба бӯстони ёди қад ту ме кунад

سرو سهی به بوستان یاد قد تو می‌کند

Ҳар нафасӣ ки мезанад дами зи навои қнориш

هر نفسی که می‌زند دم ز نوا قناریش

Сунбул бе қарори ту май бабради қарори ман

سنبل بی قرار تو می ببرد قرار من

То з насим бишинавам қиссаи биқрориш

تا ز نسیم بشنوم قصه بیقراریش

Дар чаман ва дар анҷумани ҷумла буд зи ишқи ту ,

در چمن و در انجمن جمله بود ز عشق تو،

Булбулу биқрориш , ошиқу дилафкоряш

بلبل و بیقراریش، عاشق و دلفکاریش

Аз ғаму шодии ҷаҳони гӯша гузидаем мо

از غم و شادی جهان گوشه گزیده ایم ما

Гули рух ва бевафоеаш , дилбару ғмгсориш

گل رخ و بی وفایی اش، دلبر و غمگساریش

Гар бизанӣ ту бар ҷигар , тири ҳалокам эй писар ,

گر بزنی تو بر جگر، تیر هلاکم ای پسر،

Захми туро буд сипар , синау захми коряш

زخم تو را بود سپر، سینه و زخم کاریش

Дӯши ҳаме ба ишваҳо , гуфт бинол аФсро ,

دوش همی به عشوه ها، گفت بنال افسرا،

Булбул маст шуд куҷои замзамаи ихтиёряш ?

بلبل مست شد کجا زمزمه اختیاریش؟