Гӯйанд ки сабри оташ ишқат бинишонад

گویند که صبر آتش عشقت بنشاند

Зон сарви қади озоди нишастан ки тавонад

زان سرو قد آزاد نشستن که تواند

Соқии қадаҳӣ зон май дӯшинаи бмни даҳ

ساقی قدحی زان می دوشینه بمن ده

Бошад ки марои икнФс аз худ барраанд

باشد که مرا یکنفس از خود برهاند

Мӯрӣ агар аз заъф бигирад сари дастам

موری اگر از ضعف بگیرد سر دستم

То дам бизанам гирд ҷаҳонам бадванд

تا دم بزنم گرد جهانم بدواند

Афканди сипеҳрами бдёрӣ ки вуҷӯдам

افکند سپهرم بدیاری که وجودم

Гар хок шавад бод бикрмон нарасонад

گر خاک شود باد بکرمان نرساند

Фарёд кигар ташна дар ин шаҳри бимирам

فریاد که گر تشنه در این شهر بمیرم

Ҷузи дидаи каси обии блбми брнчконд

جز دیده کس آبی بلبم برنچکاند

Гӯям ки дамӣ бо ман длсўхтаҳ биншин

گویم که دمی با من دلسوخته بنشین

Бархезад ва бар оташ тезам бинишонад

برخیزد و بر آتش تیزم بنشاند

Чун май гузарӣ айб набошад ки бипурсӣ

چون می گذری عیب نباشد که بپرسی

Кони хаста ӣ длсўхтаҳ чун ме гузаронад

کان خسته ی دلسوخته چون می گذراند

Бар ҳасан макун такя ки даврони латофат

بر حسن مکن تکیه که دوران لطافت

Бо кас бнмӣ монаду кас бо ту намонад

با کس بنمی ماند و کس با تو نماند

Доне ки чаро номи ту дар нома наёрам

دانی که چرا نام تو در نامه نیارم

Зеро ки нахоҳам ки касе ном ту донад

زیرا که نخواهم که کسی نام تو داند

Рӯзӣ ки намонад зи ғами ишқи ту хоҷу

روزی که نماند ز غم عشق تو خواجو

Асрори ғамаш бар варақ даҳр бимонад

اسرار غمش بر ورق دهر بماند