Касе ков ба ҷонон висолӣ надорад

کسی کاو به جانان وصالی ندارد

зи ҷони баҳраи ало малолӣ надорад

ز جان بهره الاّ ملالی ندارد

Ғанимати шимури васли хуршеди рӯе

غنیمت شمر وصل خورشید رویی

Ки хуршеди ҳасанаш заволӣ надорад

که خورشید حسنش زوالی ندارد

Причҳраҳ ӣиро ки набӯд вафое

پریچهره یی را که نبود وفایی

Агар худ фириштаи сет ҳоле надорад

اگر خود فرشته ست حالی ندارد

Аҷаб чун нмонм . . . гул

عجب چون نمانم ... گُل

Ки дид он рух ва инфеъолӣ надорад

که دید آن رخ و انفعالی ندارد

Ба ҷузи фикри тасвири мӯӣ майонаш

به جز فکر تصویر موی میانش

Хаёлӣ ба хотир хаёлӣ надорад

خیالی به خاطر خیالی ندارد