Шукратро шуд агар чаҳ сипаҳи мӯрони мураккаб

شکرت را شد اگر چه سپه موران مرکب

Магасӣ низ нахоҳам ки кунад соя бар он лаб

مگسی نیز نخواهم که کند سایه بر آن لب

Манаму қомати шоҳид , бирав эй хоҷаи мأзн

منم و قامت شاهد، برو ای خواجه مأذن

Ту дар масҷиди худ зану илои рбки Форғб

تو در مسجد خود زن و الی ربک فارغب

Сар дарвеш бидорад хабар аз тоҷи салотин

سر درویش بدارد خبر از تاج سلاطین

Ба раҳеи кон писар ояд сари моу сами мураккаб

به رهی کان پسر آید سر ما و سم مرکب

Ба киришмаи сар абрӯ макун аз баҳри худои хам

به کرشمه سر ابرو مکن از بهر خدا خم

Ки зи миҳроби ту бар шуд ба фалаки наъра ёрб

که ز محراب تو بر شد به فلک نعره یارب

Лаби лаъли ту ба ҳангоми шукри хандаи пинҳон

لب لعل تو به هنگام شکر خنده پنهان

зи паии бурдани дилҳо чаҳ фусунии сети муҷарраб !

ز پی بردن دلها چه فسونی ست مجرب!

Макун , эй шайх , насиҳат ки макун саҷда батон ро

مکن، ای شیخ، نصیحت که مکن سجده بتان را

Чу буд мазҳаби мо ин , натавон гашти зи мазҳаб

چو بود مذهب ما این، نتوان گشت ز مذهب

Ба хаёли сари зулфати хабар аз хоб надорам

به خیال سر زلفت خبر از خواب ندارم

Чаҳ дарозаст шабам , ваа ки сияҳ рӯй чунин шаб

چه درازست شبم، وه که سیه روی چنین شب

Агар ин сӯхта гуяд сухани бӯсу канорӣ

اگر این سوخته گوید سخن بوس و کناری

Макунаш айб ки ҳаст ин ҳазёни гуфтанаш аз таб

مکنش عیب که هست این هذیان گفتنش از تب

Ки буд хусрави мудаббир ки диҳад сар ба ту борӣ

که بود خسرو مدبر که دهد سر به تو باری

Ба сари кангари зулфати сари перони муқарраб

به سر کنگر زلفت سر پیران مقرب