Пеш рӯй ту ҳадиси ма ва ҷавзо накунам

پیش روی تو حدیث مه و جوزا نکنم

Вар кунам низ яқини дон ки ба ъмдо накунам

ور کنم نیز یقین دان که به عمدا نکنم

Ба тамошои рух чун гул ту ме оем

به تماشای رخ چون گل تو می آیم

Вар бигӯе , ба чамани пеш тамошо накунам

ور بگویی، به چمن پیش تماشا نکنم

Ончӣ бар ман лаб ту мекунад , эй ҷон , ман низ

آنچه بر من لب تو می کند، ای جان، من نیز

Май ттўонм ки кунам бар лабат , аммо накунам

می تتوانم که کنم بر لبت، اما نکنم

То бигӯям ки фалон дар дил ман дорад ҷой

تا بگویم که فلان در دل من دارد جای

Хештанро ба дили ҳеҷ касе ҷо накунам

خویشتن را به دل هیچ کسی جا نکنم

Ту ҳама хӯн кунӣ аз ғамза ва ман оҳ кунам

تو همه خون کنی از غمزه و من آه کنم

Пас бигӯе « макун » эй шӯх , макун то накунам

پس بگویی «مکن » ای شوخ، مکن تا نکنم

Дӯш гуфтӣ ки вафоеи бикунам , тарсам , азонк

دوش گفتی که وفایی بکنم، ترسم، ازآنک

Ногаҳон дар дилат ояд ки « кунам ё накунам »

ناگهان در دلت آید که «کنم یا نکنم »

Бӯсае чанд бигуфтӣ ки туро хоҳам дод

بوسه ای چند بگفتی که ترا خواهم داد

Гар ба хусрав надиҳӣ , беш тақозо накунам

گر به خسرو ندهی، بیش تقاضا نکنم