Ба боғ соя абрасту об дар соя

به باغ سایه ابرست و آب در سایه

Азин сабаби ману ҷонону хоб дар соя

ازین سبب من و جانان و خواب در سایه

Ба соя хуфта бидам дай ки ёрам омад ва гуфт

به سایه خفته بدم دی که یارم آمد و گفت

Чаҳ хуфтае ки расед офтоб дар соя

چه خفته ای که رسید آفتاب در سایه

Фурӯғ рӯй ту тезаст , зулф бар лаби нӯш

فروغ روی تو تیزست، زلف بر لب نوش

зи офтоб наад он шароб дар соя

ز آفتاب نهد آن شراب در سایه

Маи манӣу дил аз рӯй ту ба хат зон рафт

مه منی و دل از روی تو به خط زان رفت

Ки сӯхта равад аз моҳтоб дар соя

که سوخته رود از ماهتاب در سایه

Кунун чу бод бияёд пеш аз субҳ

کنون چو باد بیاید پیش از صبح

Ба гулшанӣ ки дарав бошад об дар соя

به گلشنی که درو باشد آب در سایه

Ба бонги чанг магар соқем кунад бедор

به بانگ چنگ مگر ساقیم کند بیدار

Чу хуфта бошам масту хароб дар соя

چو خفته باشم مست و خراب در سایه

Ба бӯстони манам имрӯзи маҷлисӣу гулӣ

به بوستان منم امروز مجلسی و گلی

Равона карда меӣ чун гулоб дар соя

روانه کرده میی چون گلاب در سایه

Дар офтоби ҳамин соқӣаст аз рухи хеш

در آفتاب همین ساقی است از رخ خویش

Дигар суроҳеу нақлу шароб дар соя

دگر صراحی و نقل و شراب در سایه

Ҳавои гарм ва ту нозук , буруни Марв , ҷоно

هوای گرم و تو نازک، برون مرو، جانا

Бануш бо ман меҳои ноб дар соя

بنوش با من میهای ناب در سایه