Даст ба гул наме занӣ , зонканигор ман туе

دست به گل نمی زنی، زانکه نگار من تویی

Буии саман наме кашам , зонка баҳори ман туе

بوی سمن نمی کشم، زانکه بهار من تویی

Рӯй замингар аз сабои сиргаҳ шукуфа шуд

روی زمین گر از صبا سیرگه شکوفه شد

Ман чаҳ гиреҳ кунам аз он , лолаи узрои ман туе

من چه گره کنم از آن، لاله عذرا من تویی

Гар з қарор меравад ҳуши ман аз ту , гӯ бирав

گر ز قرار می رود هوش من از تو، گو برو

Ман ба қарори худ хушам , ҳушу қарори ман туе

من به قرار خود خوشم، هوش و قرار من تویی

Гар чаҳ савори осмони хона ба хона ме равад

گر چه سوار آسمان خانه به خانه می رود

Кӣ нагарм ба сӯй ӯ , фитнаи савори ман туе

کی نگرم به سوی او، فتنه سوار من تویی

Чашми ман азнигор хӯни нақш ту мекунад ба рух

چشم من از نگار خون نقش تو می کند به رخ

Дили бунаам ба нақш ӯ ҳар чаҳнигор ман туе

دل بنهم به نقش او هر چه نگار من تویی

Хусрави хаста бар дарат куштаи тир ғамза шуд

خسرو خسته بر درت کشته تیر غمزه شد

Ҳеҷ нагуфтӣ , эй фалон , куштаи зори ман туе

هیچ نگفتی، ای فلان، کشته زار من تویی