То турои ҷисму ҷони шикор буд

تا ترا جسم و جان شکار بود

Ҳар киро дил буд , фигор буд

هر که را دل بود، فگار بود

Кишти холи лаби туам , оре

کشت خال لب توام، آری

Магаси шаҳди заҳрдор буд

مگس شهد زهردار بود

Ҳар касе каз лаби ту май нӯшад

هر کسی کز لب تو می نوشد

То зайди ҳам дар он хумор буд

تا زید هم در آن خمار بود

Он замонӣ ки сӯии тести ду чашм

آن زمانی که سوی تست دو چشم

Ин даво кошкӣ дўчор буд

این دوا کاشکی دوچار بود

Ҳар ки дар кӯй шоҳидон ме хӯрд

هر که در کوی شاهدان می خورد

Пеши мо масҷидаш чаҳ кор буд ?

پیش ما مسجدش چه کار بود؟

Порсое ки чун ҷавононаст

پارسایی که چون جوانانست

Дар намозаши куҷои қарор буд ?

در نمازش کجا قرار بود؟

Маст агар дўзхист , гӯ ме бош

مست اگر دوزخیست، گو می باش

Ошиқонро зи тавбаи ор буд

عاشقان را ز توبه عار بود

Ғами марои сӯхт , врчаҳи шарҳи даҳум

غم مرا سوخت، ورچه شرح دهم

Беғамонро кӣ устувор буд ?

بی غمان را کی استوار بود؟

Гиряам хуш наёядат , оре

گریه ام خوش نیایدت، آری

Шарбати дарди хушгувор буд

شربت درد خوشگوار بود

Дар дилам бо чунин рўорўи ғам

در دلم با چنین روارو غم

Хуррамиро чигуна бор буд

خرمی را چگونه بار بود

Пои ту зини пасу сари хусрав

پای تو زین پس و سر خسرو

Умр бояд ки пойдор буд

عمر باید که پایدار بود