эй рӯй ту абрӯии ту ваон ду лаби ширин

ای روی تو ابروی تو وان دو لب شیرین

Ҳам қибла ва ҳам каъба ва ҳам ҷони вафое

هم قبله و هم کعبه و هم جان وفایی

Гар сарв нае ҷилва ӣ ҷони бахш чаҳ дорӣ ?

گر سرو نه ای جلوه ی جان بخش چه داری؟

Гар моҳ нае бар сари ин чарх чарое ?

گر ماه نه ای بر سر این چرخ چرایی؟

Гуфтанд ки бар чашма кунад сарви сеӣ ҷой

گفتند که بر چشمه کند سرو سهی جای

Бовар накунам то ба сари чашми ниёе

باور نکنم تا به سر چشم نیایی

Чун рӯй бгрдонм аз абрӯии ту ҷоно !

چون روی بگردانم از ابروی تو جانا!

Корбоби вФоро ба худои қиблаи намое

کارباب وفارا به خدا قبله نمایی

Бе номи ту ҳар чанд буд фатҳи ҷаҳони хом

بی نام تو هر چند بود فتح جهان خام

Бехома ӣ ман ҳам набӯд номаи гушойӣ

بی خامه ی من هم نبود نامه گشایی

Гуфтам ки бигирад намаки соиди шоҳам

گفتم که بگیرد نمک ساعد شاهم

Номардум агар боз нигарадам чу « вафое »

نامردم اگر باز نگردم چو «وفایی»