Бози Усмони андалеби овоз

باز عثمان عندلیب آواز

Карда аз қавли ҷодуии оғоз

کرده از قول جادویی آغاز

Даст зад чун ба хФчаҳи аиқоъ

دست زد چون به خفچه ایقاع

Бигузаранд зи авҷи чархи самоъ

بگذراند ز اوج چرخ سماع

Бонги ногуҳ чу бар сурӯд занад

بانگ ناگه چو بر سرود زند

Оташи андари димоғ авд занад

آتش اندر دماغ عود زند

Хоҷаи ногуҳ чу дар самоъ ояд

خواجه ناگه چو در سماع آید

Ъушрату хуррамии биафзояд

عشرت و خرمی بیفزاید

Сотгинӣ бузургтар хоҳад

ساتگینی بزرگتر خواهد

Зу сурӯд ва самоъ дархоҳад

زو سرود و سماع درخواهد

Хоҳад аз ваии замони замони бозӣ

خواهد از وی زمان زمان بازی

Гоҳгоҳш кунад ҳам овозӣ

گاهگاهش کند هم آوازی

Гар набӯдӣ гурези пойу днс

گر نبودی گریز پای و دنس

Базмҳоро чу ӯ набӯдӣ кас

بزم ها را چو او نبودی کس

Мутрибонро ба ҳам бар оғолд

مطربان را به هم بر آغالد

Аз миёнаи сабки буруни колад

از میانه سبک برون کالد

То кунад гандае дурушт ба каф

تا کند گنده ای درشت به کف

Рост бо ҳарае чу чанбари даф

راست با هره ای چو چنبر دف

То бхсбд ба кунҷии андари маст

تا بخسبد به کنجی اندر مست

Бо яке қҳбаҳ ?каланда каст

با یکی قحبه کلنده کست

Ҳаргизи он шӯхи дида бе шарм

هرگز آن شوخ دیده بی شرم

Зулат ходимон нагардад нарм

زلت خادمان نگردد نرم

Он касоне ки душман ӯйанд

آن کسانی که دشمن اویند

Биҳдаҳ чизакӣ наме гӯйанд

بیهده چیزکی نمی گویند

Ончӣ гӯйанд ман чаро гӯям

آنچه گویند من چرا گویم

Айби он беҳунар чаро ҷӯям

عیب آن بی هنر چرا جویم

ӯ набӯдаи сети кӯдаки некӯ

او نبوده ست کودک نیکو

Хуши набӯдаи сети лаҳну нғмт ӯ

خوش نبوده ست لحن و نغمت او

Ба сарой кҷк нарафтааст ӯ

به سرای کجک نرفته است او

Масти ҳаргиз ба шаб нахуфтааст ӯ

مست هرگز به شب نخفته است او

Гирди бозору кӯй гум гаштаст

گرد بازار و کوی گم گشتست

Ба сар марғзор бигузашта сет

به سر مرغزار بگذشته ست

Ман сухангар ҳамеи нгрдонм

من سخن گر همی نگردانم

Вази тариқӣ дигар ҳамеи ронам

وز طریقی دگر همی رانم

Ҳалқаи гӯш ӯ ҳаме гуяд

حلقه گوش او همی گوید

Ки забони зини сухан чаҳ ме ҷӯяд

که زبان زین سخن چه می جوید

Як ишорат кифоятаст ӯ ро

یک اشارت کفایتست او را

Бандаро дархураст захми Асо

بنده را درخورست زخم عصا