Дил дар ғами ту дижам набошад

دل در غم تو دژم نباشد

Неши ту знўш кам набошад

نیش تو زنوش کم نباشد

Бо зулфу рухи ту дили шабу рӯз

با زلف و رخ تو دل شب و روز

Шодасту дамӣ дижам набошад

شاد است و دمی دژم نباشد

Дар шаҳри яке нишон надорам

در شهر یکی نشان ندارم

Каз ишқи ту муттаҳам набошад

کز عشق تو متهم نباشد

Пайваста ба ҷузи хаёли хатат

پیوسته به جز خیال خطت

Бар лавҳи басар зғм набошад

بر لوح بصر زغم نباشد

Он дил ки гирифт сикка ӣ ишқ

آن دل که گرفت سکه ی عشق

Ҳаргизи зпӣ дирам набошад

هرگز زپی درم نباشد

Онро ки қаноатаст пеша

آن را که قناعت است پیشه

Андеша ӣ беш ва кам набошад

اندیشه ی بیش و کم نباشد

Ориф ки самад параст гардид

عارف که صمد پرست گردید

Дар саҷҷода бар санам набошад

در سجاده بر صنم نباشد

Май нӯш ва махӯр ғами ҷаҳон зонк

می نوش و مخور غم جهان زانک

Ҷузи ҷоми нишон зҷм набошад

جز جام نشان زجم نباشد

Ҳар дил ки ба бодаи шаст ва шӯ ёфт

هر دل که به باده شست و شو یافت

Олӯда ӣ дард ва ғам набошад

آلوده ی درد و غم نباشد

Аз ғайри алӣу оли мо ро

از غیر علی و آل ما را

Аз каси тамаъ карам набошад

از کس طمع کرم نباشد

Шоҳӣ ки буриши вуҷӯди кунин

شاهی که برش وجود کونین

Ҷузи қатра ба назд ӣам набошад

جز قطره به نزد یَم نباشد

Бе доғи ғуломаши зшоҳон

بی داغ غلامش زشاهان

Андари араб ва аҷам набошад

اندر عرب و عجم نباشد

Дар маҳкама ӣ шариъату дайн

در محکمه ی شریعت و دین

Одилтар аз ӯ ҳукм набошад

عادل تر از او حَکَم نباشد

Танҳо на дарин ҷаҳон ки ҷуз ӯ

تنها نه درین جهان که جز او

Ҳокими сафи ҳашар ҳам набошад

حاکم صف حشر هم نباشد

Аз ёди алӣ « муҳӣт » ғофил

از یاد علی «محیط» غافل

Дар умр ба ҳеҷ дам набошад

در عمر به هیچ دم نباشد

Ҷузи номи нишон ва ҳастӣ ман

جز نام نشان و هستی من

Бо буд ту чун адам набошад

با بود تو چون عدم نباشد