эй гул ба каси ин хӯбӣ бисёр наме монад

ای گل به کس این خوبی بسیار نمی‌ماند

Доими гули раъное бар бор наме монад

دایم گل رعنایی بر بار نمی‌ماند

Магузор ки но аҳлон чинанд гули рӯят

مگذار که نا اهلان چینند گل رویت

Каз нор чу гул чинанд ҷуз хор наме монад

کز نار چو گل چینند جز خار نمی‌ماند

намегарчи камаст имшабгар ёр шавад соқӣ

می گرچه کمست امشب گر یار شود ساقی

Аз маҷлисёни як тан ҳӯшёр наме монад

از مجلسیان یک تن هوشیار نمی‌ماند

Ки ма ба ту мемонад хўӣӣ ки кунун дорӣ

که مه به تو می‌ماند خوئی که کنون داری

Фардост ки дар Кувайт диёр наме монад

فرداست که در کویت دیار نمی‌ماند

эй дам ба дам аз чашмати осори ситами пайдо

ای دم به دم از چشمت آثار ستم پیدا

То майнигарӣ аз мо осор наме монад

تا می‌نگری از ما آثار نمی‌ماند

Бемори туро ҳар бор дар тан нафасӣ ме монад

بیمار تو را هر بار در تن نفسی می‌ماند

Поси нафасаши майдор кин ёр наме монад

پاس نفسش میدار کاین یار نمی‌ماند

Чун муҳташам аз васфати хомӯш наме монам

چون محتشم از وصفت خاموش نمی‌مانم

То теғи забони ман аз кор наме монад

تا تیغ زبان من از کار نمی‌ماند