Шабии кони сарви сими андомро дрхўоб ме дидам

شبی کان سرو سیم اندام را درخواب می‌دیدم

Тани худро аён аз раъша чун симоб ме дидам

تن خود را عیان از رعشه چون سیماب می‌دیدم

Дар он торикии шаб аз фурӯғи моҳ рӯй ӯ

در آن تاریکی شب از فروغ ماه روی او

зи равзани рафтаи беруни шуъла маҳтоб ме дидам

ز روزن رفته بیرون شعله مهتاب می‌دیدم

намедидам танишро аз латофат лек рӯй худ

نمی‌دیدم تنش را از لطافت لیک روی خود

Дар он ойина чун барги хазон дар об ме дидам

در آن آئینه چون برگ خزان در آب می‌دیدم

Чаҳ тобони кавкабӣ буд он чароғи чашми бедорон

چه تابان کوکبی بود آن چراغ چشم بیداران

Ки шамъи моҳро дар ҷанб ӯ бетоб ме дидам

که شمع ماه را در جنب او بی تاب می‌دیدم

Ҳамоно оби ҳайвон буд ҷисми нозанин ӯ

همانا آب حیوان بود جسم نازنین او

Ки боғи ҳасанро аз вай тароват ёб ме дидам

که باغ حسن را از وی طراوت یاب می‌دیدم

Тани симин ӯ то буд ғалатон дар канори ман

تن سیمین او تا بود غلطان در کنار من

Канори хештанро пари зи сим ноб ме дидам

کنار خویشتن را پر ز سیم ناب می‌دیدم

Дар дарҷи суханро муҳташами зин бештар магушо

در درج سخن را محتشم زین بیشتر مگشا

Ки ёр инаст гуфтани он чаҳ ман дар хоб ме дидам

که یار این است گفتن آن چه من در خواب می‌دیدم