Мавлавии гирам ки фаҳмади неку зишт

مولوی گیرم که فهمد نیک و زشت

Роҳ дӯзах донаду роҳи биҳишт

راه دوزخ داند و راه بهشت

Чун кунад бечораи нафасаш саркаш аст

چون کند بیچاره نفسش سرکش است

Афканди худро агар чаҳ оташ аст

افکند خود را اگر چه آتش است

Ин равои он нораво донад дуруст

این روا آن ناروا داند درست

Лек поиш дар амал лангасту суст

لیک پایش در عمل لنگ است و سست

Фиқҳ ва ҳикмат хонд ҷаҳлаш кам нашуд

فقه و حکمت خواند جهلش کم نشد

Олам ва доно шуд ва одам нашуд

عالم و دانا شد و آدم نشد

Илми чбўди фаҳми роҳи неку бад

علم چبود فهم راه نیک و بد

Ақли чбўди ихтиёри нафаси худ

عقل چبود اختیار نفس خود

Чун надории нафаси худро ихтиёр

چون نداری نفس خود را اختیار

зи имтиёзи неку бад ӯро чаҳ кор

ز امتیاز نیک و بد او را چه کار

Кӣ кунад донистани сиркаи ангабин

کی کند دانستن سرکه انگبین

Дафъи сафро эйнигор нозанин

دفع صفرا ای نگار نازنین

Гар шиносии хуби ҳалвои шукр

گر شناسی خوب حلوای شکر

Кӣ шавад коми ту ширин эй писар

کی شود کام تو شیرین ای پسر

Гар айёри зари шиносади он гадо

گر عیار زر شناسد آن گدا

Боз бошад он гадои муқтадо

باز باشد آن گدای مقتدا

Чунки иллат ҳаст фикр нафас кун

چونکه علت هست فکر نفس کن

Нафасро дар қайди ақлат ҳабс кун

نفس را در قید عقلت حبس کن

Чунки нафаст гашти мнқоди хирад

چونکه نفست گشت منقاد خرد

Ҳам хирад дарёфт роҳи неку бад

هم خرد دریافت راه نیک و بد

Гӯии давлат дар хам чавгон туаст

گوی دولت در خم چوگان توست

Малики иззати арса ӣ ҷавлон туаст

ملک عزت عرصه ی جولان توست

Варна ҷузи ҳасрати з донистан чу суд

ورنه جز حسرت ز دانستن چو سود

Ҳосилати зоташ чаҳ бошад ғайри дӯд

حاصلت زاتش چه باشد غیر دود

Кошкӣ ҳаргиз набӯд ин донишат

کاشکی هرگز نبود این دانشت

Чун нагаштӣ гарм набӯд оташат

چون نگشتی گرم نبود آتشت

Чоҳро май бинӣ ва ин нафаси дун

چاه را می بینی و این نفس دون

Май барад дар қаъри чоҳати сарнигӯн

می برد در قعر چاهت سرنگون

Ончӣ бо ту нафас мишўмт кунад

آنچه با تو نفس میشومت کند

Кофарамгар кофар рӯмат кунад

کافرم گر کافر رومت کند