То марди хару кӯр кар набошад

تا مرد خر و کور کر نباشد

Аз кори фалак бехабар набошад

از کار فلک بی‌خبر نباشد

Донад ки ҳар он чиз кӯ биҷунбад

داند که هر آن چیز کو بجنبد

Нобӯда ва беҳад ва мар набошад

نابوده و بی‌حد و مر نباشد

Ваон чиз ки бо ҳад ва мар бошад

وان چیز که با حد و مر باشد

Гуҳ бошад ва гоҳе дигар набошад

گه باشد و گاهی دگر نباشد

Ман рози фалакро ба дили шунӯдам

من راز فلک را به دل شنودم

Ҳушёр ба дили кӯр ва кар набошад

هشیار به دل کور و کر نباشد

Чун дил шунаво шуд туро , аз он пас

چون دل شنوا شد تو را، از آن پس

Шояд агарат гӯш сар набошад

شاید اگرت گوش سر نباشد

Беҳтари з кдўӣӣ набошад он сар

بهتر ز کدوئی نباشد آن سر

Кӯи фазлу хирадро мақар набошад

کو فضل و خرد را مقر نباشد

Дар хӯрд танура ва танур бошад

در خورد تنوره و تنور باشد

Шохӣ ки бирав барг ва бар набошад

شاخی که برو برگ و بر نباشد

Чоҳӣаст ҷаҳони жарфу сари наҳуфта

چاهی است جهان ژرف و سر نهفته

Вази чоҳи наҳуфта бтар набошад

وز چاه نهفته بتر نباشد

Дар доми ҷаҳони ҷаҳон ҳамеша

در دام جهان جهان همیشه

Тухму чнаҳи ҷузи сим ва зар набошад

تخم و چنه جز سیم و زر نباشد

Битавонад аз ин доми зуди растан

بتواند از این دام زود رستن

Гар марди дарави сахт хар набошад

گر مرد درو سخت خر نباشد

Дар доми нёўизди онкии зӣ ӯ

در دام نیاویزد آنکه زی او

Тухму чнаҳро бас хатар набошад

تخم و چنه را بس خطر نباشد

Зини сифлаи ҷаҳони нафъ худ бигирад

زین سفله جهان نفع خود بگیرد

Нафъӣ ки дарави ҳеҷ зр набошад

نفعی که درو هیچ ضر نباشد

Ваон нафъ набошад магар ки дониш

وان نفع نباشد مگر که دانش

Машғӯли кулоҳ ва камар набошад

مشغول کلاه و کمر نباشد

Бипазир зи ман пандӣ , эй бародар ,

بپذیر ز من پندی، ای برادر،

Пандӣ ки аз он хубтар набошад

پندی که از آن خوبتر نباشد

Некӣу бадиро бакӯш доим

نیکی و بدی را بکوش دایم

То хилқати шахсат ҳадар набошад

تا خلقت شخصت هدر نباشد

Он кас ки азуи нек ва бад наёяд

آن کس که ازو نیک و بد نیاید

Абрӣ буд он ки ш мтр набошад

ابری بود آن که‌ش مطر نباشد

Бо нек ба некӣ бакӯш азиро

با نیک به نیکی بکوش ازیرا

Бади ҷуз ки сазовор шар набошад

بد جز که سزاوار شر نباشد

Фарзанди ҳунарҳои хештани шӯ

فرزند هنرهای خویشتن شو

То ҳамчуи ту касро писар набошад

تا همچو تو کس را پسر نباشد

Вонгаҳ ки ҳунар ёфтӣ , бшоид

وانگه که هنر یافتی، بشاید

Гар ҷузи ҳунарати худ падар набошад

گر جز هنرت خود پدر نباشد

Чун дод кунӣ худ умр ту бошӣ

چون داد کنی خود عمر تو باشی

Ҳарчанд ки науммат умр набошад

هرچند که نامت عمر نباشد

Вонҷо ки ту бошӣ амир бошӣ

وانجا که تو باشی امیر باشی

Грчнд ба гирдат ҳашар набошад

گرچند به گردت حشر نباشد

Ганҷури ҳунарҳои хеши гардӣ

گنجور هنرهای خویش گردی

Гар бошад Малта ва гар набошад

گر باشد مالت و گر نباشد

Ва эмин биравӣ ҳар куҷо ки хоҳӣ

و ایمن بروی هر کجا که خواهی

Бар роҳи туро ҷӯй ва ҷир набошад

بر راه تو را جوی و جر نباشد

Наздики ту гиҳон мухтасар шуд

نزدیک تو گیهان مختصر شد

Ҳар чанд ҷаҳон мухтасар набошад

هر چند جهان مختصر نباشد

Ту бори худои ҷаҳони хешӣ

تو بار خدای جهان خویشی

Аз гавҳари ту ба гуҳар набошад

از گوهر تو به گهر نباشد

Дар мамлакати хештан назар кун

در مملکت خویشتن نظر کن

Зеро ки малик беназар набошад

زیرا که ملک بی نظر نباشد

Бар малики ту гӯш ва ду чашми равшан

بر ملک تو گوش و دو چشم روشن

Дрҳост ки ба зон дрр набошад

درهاست که به زان درر نباشد

Имрӯзи бад-ӣни малик дар талаб кун

امروز بدین ملک در طلب کن

Он чиз ки фардо магар набошад

آن چیز که فردا مگر نباشد

Бингар ки чаҳ бояд ҳамят кардан

بنگر که چه باید همیت کردن

То бар ту фалакро зафар набошад

تا بر تو فلک را ظفر نباشد

Аз илм сипар кун ки бар ҳаводис

از علم سپر کن که بر حوادث

Аз илми қавитар сипар набошад

از علم قوی‌تر سپر نباشد

Ҳар кӯи сипари илм пеш гирад

هر کو سپر علم پیش گیرد

Аз захми ҷаҳонаш зарар набошад

از زخم جهانش ضرر نباشد

Боқӣ шавад андари Наими доим

باقی شود اندر نعیم دایم

Ҳарчанд дар ин раҳ гузар набошад

هرچند در این ره گذر نباشد

Ин раҳи гузарӣ бефар ва дурушт аст

این ره گذری بی فر و درشت است

Зин бемазатар мустақар набошад

زین بی‌مزه‌تر مستقر نباشد

Бишинав суханӣ чун шукр ба хӯбӣ

بشنو سخنی چون شکر به خوبی

Грчнди сухан чун шукр набошад

گرچند سخن چون شکر نباشد

Мардум шаҷарасту ҷаҳонаши бустон

مردم شجر است و جهانش بستان

Бустон набӯд чун шаҷар набошад

بستان نبود چون شجر نباشد

эй шуҳраи дарахтӣ , бакӯш то бар

ای شهره درختی، بکوش تا بر

Яксар ба ту ҷуз каз ҳунар набошад

یکسر به تو جز کز هنر نباشد

Ваон чиз ки олам ба дӯсти боқӣ

وان چیز که عالم به دوست باقی

Ҳаргизи ҳадар ва беасар набошад

هرگز هدر و بی‌اثر نباشد

Зеро ки шавад хори сӯии деҳқон

زیرا که شود خوار سوی دهقان

Шохӣ ки бирав бар самар набошад

شاخی که برو بر ثمر نباشد

Ваон кас ки буд беҳунар чу ҳизум

وان کس که بود بی‌هنر چو هیزم

Ҷузи дархури нор сқр набошад

جز درخور نار سقر نباشد

Ғофил набӯд дар сарои тоъат

غافل نبود در سرای طاعت

То мард ба як раҳ бақар набошад

تا مرد به یک ره بقر نباشد

Ҳар кас ки нилФнҷд ӯ басират

هر کس که نیلفنجد او بصیرت

Фардоаш ба маҳшар басар набошад

فرداش به محشر بصر نباشد

Бпсичи ?ҳуллои зод ва , кам набояд

بپسیچ هلا زاد و، کم نباید

Аз як танагар бештар набошад

از یک تنه گر بیشتر نباشد

Зеро ки битарсад зи раҳи мусофир

زیرا که بترسد ز ره مسافر

Ҳар гуҳ ки псич сафар набошад

هر گه که پسیچ سفر نباشد

Эмин нанишинад зи бим рафтан

ایمن ننشیند ز بیم رفتن

То суфраи ши пари хушк ва тар набошад

تا سفره‌ش پر خشک و تر نباشد

Бипазир зи ҳуҷҷати сухан ки шеъраш

بپذیر ز حجت سخن که شعرش

Бефоида ва беғрр набошад

بی‌فایده و بی‌غرر نباشد

Ҳамчун сухан ӯ ба сӯии доно

همچون سخن او به سوی دانا

Буии гулу бод саҳар набошад

بوی گل و باد سحر نباشد