эй чун қадати нхостаҳ дар ҷӯии бори сарв

ای چون قدت نخاسته در جوی‌بار سرو

Норуста чун ту дар чамани рӯзгори сарв

نارُسته چون تو در چمن روزگار سرو

Сарви пиёда дар чамани боғ дида ед

سروِ پیاده در چمنِ باغ دیده‌اید

Чун ту чаман надид ва набинад савори сарв

چون تو چمن ندید و نبیند سوار سرو

Номумкинасту мумтанеъи ин худ ки ҳам чу ту

ناممکن است و ممتنع این خود که هم چو تو

Сайди дил мулӯк кунад дар шикори сарв

صیدِ دل ملوک کند در شکار سرو

Бар сарв себ набӯду шафтолуӣу анор

بر سرو سیب نبود و شفتالوی و انار

Бар сарви тест ҳар се зиҳии бордори сарв

بر سروِ تست هر سه زهی باردار سرو

Ҳаргиз надошта сети занхдони ҳам чу себ

هرگز نداشته‌ست زنخدانِ هم‌چو سیب

Ҳаргиз надошта сети зи хӯни анори сарв

هرگز نداشته‌ست ز خونِ انار سرو

Ширин тараст бӯсаи ту аз наботи Миср

شیرین‌ترست بوسۀ تو از نباتِ مصر

Ҳаргизи наботи Миср кӣ оварад бори сарв

هرگز نباتِ مصر کی آورد بار سرو

Ҳеҷ дигар мгир ки дидаи сет дар ҷаҳон

هیچِ دگر مگیر که دیده‌ست در جهان

Насрин бару бунафшаи хату гули изори сарв

نسرین‌بر و بنفشه‌خط و گل‌عذار سرو

Бигирифт ҳам чу лолаи зи ҷони ҷоми мл ба даст

بگرفت هم‌چو لاله ز جان جامِ مُل به دست

Бинишаст ҳам чу хирмани гул дар канори сарв

بنشست هم‌چو خرمنِ گل در کنار سرو

Дорад қабои сабз ва надорад бар чу сим

دارد قبایِ سبز و ندارد برِ چو سیم

Ҳамвора зи он хаҷал буду шармсор сарв

همواره ز آن خجل بود و شرم‌سار سرو

Сарсабзу тоза рӯй буд дар хазон аз он

سرسبز و تازه‌روی بود در خزان از آن

Май зибдш ки фахр кунад бар чанори сарв

می‌زیبدش که فخر کند بر چنار سرو

Гар даъвӣ сабот кунад дорад ин қадам

گر دعویِ ثبات کند دارد این قدم

Бо гарму сарди сохтаи мардонаи вори сарв

با گرم و سرد ساخته مردانه‌وار سرو

Бар ростии қомати чолоку чусти дӯст

بر راستی قامت چالاک و چست‌ِ دوست

Ин ҷо радиф кард нзории зори сарв

این‌جا ردیف کرد نزاریِ زار سرو