Намоз шом расед эй бути самарқандӣ

نمازِ شام رسید ای بتِ سمرقندی

Бисоз чанг ва бизан пардаи Наҳовандӣ

بساز چنگ و بزن پرده نهاوندی

Агар чу чанги бннўозим раво набӯд

اگر چو چنگ بننوازیم روا نبود

Ки чун бришмм аз пойу сари фурӯбандӣ

که چون بریشمم از پای و سر فروبندی

Киришма Эй кун ва бшкӣ бизан чаҳ бошад агар

کرشمه‌ای کن و بَشکی بزن چه باشد اگر

Ба гӯшаи лаби ҳам чун шукри Фрўхндӣ

به گوشه لب هم‌چون شکر فروخندی

Чу шохи меҳри ту дар бустон ҷон бигирифт

چو شاخِ مهرِ تو در بستانِ جان بگرفت

Дарахти тоқати моро з бех баркандӣ

درختِ طاقت ما را ز بیخ برکندی

Чу офтоби пурситам наметавонам гуфт

چو آفتاب پرستم نمی‌توانم گفت

Ки соя бар ман ва бар кори ман ниФкндӣ

که سایه بر من و بر کار من نیفکندی

Ба хидматӣ ки ишорат кунӣ ва фармое

به خدمتی که اشارت کنی و فرمایی

Камар бибастаам аз рӯй лутф бипасандӣ

کمر ببسته‌ام از رویِ لطف بپسندی

Ба дида гар бипазирӣ ғуломӣ ту кунад

به دیده گر بپذیری غلامی تو کند

Нзорӣ эй ки падарро накард фарзандӣ

نزاری‌ای که پدر را نکرد فرزندی