Маро чаҳ ғам ки маро сарзаниш кунанду маломат

مرا چه غم که مرا سرزنش کنند و ملامت

Ки ман муъоина дидам ҷамоли рӯзи қиёмат

که من معاینه دیدم جمال روز قیامت

Агар ту низ талаби гори он шӯй ки бибинӣ

اگر تو نیز طلب گار آن شوی که ببینی

з буд худ ба дар ое кифоятасту каромат

ز بود خود به در آیی کفایت است و کرامت

На дар миёни балое ки бар канор , пас ин ҷо

نه در میان بلایی که بر کنار ، پس این جا

Макун ба ҳарзаи тамаъ дар балои ишқи саломат

مکن به هرزه طمع در بلای عشق سلامت

Умеди мунқатиъ аз васли дӯст шарт набошад

امید منقطع از وصل دوست شرط نباشد

Бар остони раҷо аз лавозимаст иқомат

بر آستان رجا از لوازم است اقامت

Нисор кардани ҷони худ заруратасту фариза

نثار کردن جان خود ضرورت است و فریضه

Агар ба мӯҷиби шукронаи вар буд ба ғаромат

اگر به موجب شکرانه ور بود به غرامت

Нзорё накунӣ илтифот агар чаҳ шудаи сетӣ

نزاریا نکنی التفات اگر چه شده ستی

Миёни халқи Фзиҳт ба сад ҳазор аломат

میان خلق فضیحت به صد هزار علامت

Туро чу ғояти матлӯб ҳосиласту муайян

تو را چو غایت مطلوب حاصل است و معین

Ба сарф кардани умрат дар ин бало чаҳ надомат

به صرف کردن عمرت در این بلا چه ندامت