Марои намози набӯдаи сети ҳуши ёр ба ид

مرا نماز نبوده ست هوش یار به عید

Биё ки вақт ниёзаст мебиор ба ид

بیا که وقتِ نیازست می بیار به عید

Савоби охирататро ду гонае бгзор

ثوابِ آخرتت را دو گانه ای بگزار

Се коса ӣӣ ба сабӯҳӣ ба ман сипор ба ид

سه کاسه یی به صبوحی به من سپار به عید

Шаб барот гирифтам баҳона ме кардӣ

شبِ برات گرفتم بهانه می کردی

Чу рӯзаи рамазон то кӣ интизор ба ид

چو روزۀ رمضان تا کی انتظار به عید

Чаро ки маст набошам чунон ки бинмоӣанд

چرا که مست نباشم چنان که بنمایند

Ба як дигар ҳамаи халқами ҳилоли вор ба ид

به یک دگر همه خلقم هلال وار به عید

Куҷост мутрибу чангу дафи ин чаҳ расвои сет

کجاست مطرب و چنگ و دف این چه رسوایی ست

Азин набошам ҳаргиз ба ихтиёр ба ид

ازین نباشم هرگز به اختیار به عید

Хатиби масти шабонаи сету мақарии ки хомӯш

خطیب مست شبانه ست و مقرّی ک خاموش

зи алслоти ту кӣ бишиканади хумор ба ид

ز الصّلاتِ تو کی بشکند خمار به عید

зи дасти соқӣу шоҳид на ӯ ки шайхи ислом

ز دستِ ساقی و شاهد نه او که شیخ اسلام

Фурӯи барад ба табаррук май ошкор ба ид

فرو برد به تبّرک می آشکار به عید

Салоса ӣӣ бидиҳаш то фарози минбари ваъз

ثلاثه یی بدهش تا فرازِ منبرِ وعظ

Фасоҳатӣ кунад ин пери шармсор ба ид

فصاحتی کند این پیرِ شرم سار به عید

Сабӯҳ агар чу нзорӣ рӯй ба лутфи калом

صبوح اگر چو نزاری روی به لطفِ کلام

Даромадӣу бкрдии шукри нисор ба ид

درآمدی و بکردی شکر نثار به عید