эй субҳи висоли мо зи рӯят

ای صبح وصال ما ز رویت

Ваии шоми фироқи мо зи мӯят

وی شام فراق ما ز مویت

Хуршед чаҳ ғам агар нишинад

خورشید چه غم اگر نشیند

Чун нақши қадами бхоки Кувайт

چون نقش قدم بخاک کویت

Кӯи турраи пари хам чу чавгон

کو طره پر خم چو چوگان

То србспормш чаҳ гӯят

تا سربسپارمش چه گویت

Шабҳо ҳама ҳаст дӯди оҳам

شبها همه هست دود آهم

То субҳ шарар фишон зи хуят

تا صبح شرر فشان ز خویت

Сад дили бикии хиром бар буд

صد دل بیکی خرام بر بود

Чун сарви сеӣ қад наКувайт

چون سرو سهی قد نکویت

Шаҳрӣаст пуринқилобу ошӯб

شهریست پرانقلاب و آشوب

Аз наргиси шӯхи фитнаи ҷӯят

از نرگس شوخ فتنه جویت

Дигари бахуд он қадр наболад

دیگر بخود آنقدر نبالد

Гул гар нигарад брнгу бӯят

گل گر نگرد برنگ و بویت

эй рӯй басӯи кас накарда

ای روی بسوی کس نکرده

Рӯй ҳамаи каси мудоми сӯят

روی همه کس مدام سویت

Ту аз ҳамаи фориғӣ ва бошанд

تو از همه فارغی و باشند

Халқи ду ҷаҳони бҷстҷўит

خلق دو جهان بجستجویت

Нашунида каломӣ аз даҳонат

نشنیده کلامی از دهانت

Аз ҳар дҳнисти гуфтугӯят

از هر دهنیست گفتگویت

Соқӣ қадаҳӣ бидиҳ ки бодо

ساقی قدحی بده که بادا

Аз бодаи мудоми пари сабуят

از باده مدام پر سبویت

Набӯд аҷабӣ чу нури ҷоно

نبود عجبی چو نور جانا

Грҷон бидиҳад дрорзўит

گرجان بدهد درآرزویت