Шабӣ ки дар қадами васл ёр ме гузарад

شبی که در قدم وصل یار می‌گذرد

Ба завқи гиря беихтиёр ме гузарад

به ذوق گریهٔ بی‌اختیار می‌گذرد

Касе ки муҳаррами дард ман аст ме донад

کسی که محرم درد من است می‌داند

Ки дида бенаму об дар канор ме гузарад

که دیده بی‌نم و آب در کنار می‌گذرد

Мхўоб дар дили шабҳо ки мавҷи қофилае сет

مخواب در دل شب‌ها که موج قافله‌ای‌ست

Ки аз касе ки ба шабҳои тор ме гузарад

که از کسی که به شب‌های تار می‌گذرد

Ба ҳарки арза кунам дарди хеш , май байнам

به هرکه عرضه کنم درد خویش، می‌بینم

Ки ғарқаам ман ва ӯ дар канор ме гузарад

که غرقه‌ام من و او در کنار می‌گذرد

Салои фурсату бурҳони нестӣ бар лаб

صلای فرصت و برهان نیستی بر لب

Пиёла дар кафу сарф хумор ме гузарад

پیاله در کف و صرف خمار می‌گذرد

Шикорёни талаби нақши пой сайд кунанд

شکاریان طلب نقش پای صید کنند

Ту масти хобӣу ҳрдм шикор ме гузарад

تو مست خوابی و هردم شکار می‌گذرد

Дилам ба кӯии ту бо садҳазори навмидӣ

دلم به کوی تو با صدهزار نومیدی

Ба ин хушаст ки умедвор ме гузарад

به این خوش است که امیدوار می‌گذرد

Дами ҷудоӣ душман равост офати ҷон

دم جدایی دشمن رواست آفت جان

Чунон намӯд ки ёрии з ёр ме гузарад

چنان نمود که یاری ز یار می‌گذرد

зи шаъни матлабу шавқи забун ман пайдост

ز شأن مطلب و شوق زبون من پیداست

Ки фурсатам ба ҳамин хорхор ме гузарад

که فرصتم به همین خارخار می‌گذرد

Дар он мақом ки урфии зи дили гузашт ва ҳануз

در آن مقام که عرفی ز دل گذشت و هنوز

Гуҳӣ ки мегузарад ашкбор ме гузарад

گهی که می‌گذرد اشکبار می‌گذرد