Аз ишқи ту ҷон наме тавон барад

از عشق تو جان نمی‌توان برد

Вази васли нишон наме тавон барад

وز وصل نشان نمی‌توان برد

Бар хон рахти зи бими он зулф

بر خوان رخت ز بیم آن زلف

Дастӣ ба даҳон наме тавон барад

دستی به دهان نمی‌توان برد

Дорам ба лаби ту ҳоҷатӣ , лек

دارم به لب تو حاجتی، لیک

Номаш ба забон наме тавон барад

نامش به زبان نمی‌توان برد

Дории даҳанӣ , ки аз латофат

داری دهنی، که از لطافت

Раҳ бар сари он наме тавон барад

ره بر سر آن نمی‌توان برد

Чун чашми ту пеши оризати роҳ

چون چشم تو پیش عارضت راه

Бетиру камон наме тавон барад

بی‌تیر و کمان نمی‌توان برد

Гар чаҳ камари ту печ печаст

گر چه کمر تو پیچ پیچست

Бо ӯ ба зиён наме тавон барад

با او به زیان نمی‌توان برد

Корӣ ки камар кунад чу зулфат

کاری که کمر کند چو زلفت

Ҳар сар ба миён наме тавон барад

هر سر به میان نمی‌توان برد

Аз ғорати чашмати андарин шаҳр

از غارت چشمت اندرین شهر

Рахтӣ ба дукон наме тавон барад

رختی به دکان نمی‌توان برد

Бар синаи Авҳадии зи ишқат

بر سینهٔ اوحدی ز عشقت

Доғист , ки он наме тавон барад

داغیست، که آن نمی‌توان برد