Нигор ман ба яке лаҳзаи сад баҳона кунад

نگار من به یکی لحظه صد بهانه کند

Вагар ба ҷони талабами бӯсае раҳона кунад

وگر به جان طلبم بوسه‌ای رهانه کند

Ба санги хеши бирезади зи турраи анбару машк

به سنگ خویش بریزد ز طره عنبر و مشک

Ҳар онгаҳе ки сари зулфро ба шона кунад

هر آنگهی که سر زلف را به شانه کند

зи чашми ман пас азингар чунин равад сайлоб

ز چشم من پس ازین گر چنین رود سیلاب

Дарин диёр касеро мҳл ки хона кунад

درین دیار کسی را مهل که خانه کند

Ба вақти марг васият кунам рафиқӣ ро

به وقت مرگ وصیت کنم رفیقی را

Ки гӯри ман ҳам аз он хок остона кунад

که گور من هم از آن خاک آستانه کند

Ба зулф ӯ дилам аз баҳр хол шуд баста

به زلف او دلم از بهر خال شد بسته

Ки мурғи майл ба дом аз барои дона кунад

که مرغ میل به دام از برای دانه کند

Замонаи мояи бедод буду турра ӯ

زمانه مایهٔ بیداد بود و طرهٔ او

Бидон расед ки бедод бар замона кунад

بدان رسید که بیداد بر زمانه کند

Ба шеваи гӯшаи чашмаш чу новак андозад

به شیوه گوشهٔ چشمش چو ناوک اندازد

зи гӯшаи ҷигари Авҳадӣ нишона кунад

ز گوشهٔ جگر اوحدی نشانه کند