Длбро , қимати васли ту кунун донистам

دلبرا، قیمت وصل تو کنون دانستم

Ки фаровон талабат кардам ва натавонистам

که فراوان طلبت کردم و نتوانستم

Халқ гӯйанд : суханҳои парешон бигзор

خلق گویند: سخن‌های پریشان بگذار

Чаҳ кунам ? чун дили шӯридаи пришонстм

چه کنم؟ چون دل شوریده پریشانستم

Гар чаҳ аз хоки сари кӯии ту даврам карданд

گر چه از خاک سر کوی تو دورم کردند

Ҳам чунон оташи савдои ту дар ҷонстм

هم‌چنان آتش سودای تو در جانستم

Гуфта будам ки : бтрк ту бигӯям пас азин

گفته بودم که: بترک تو بگویم پس ازین

Боз мегӯям ва аз гуфта пшимонстм

باز می‌گویم و از گفته پشیمانستم

Гар ба дарди ман саргашта туро хурсандӣаст

گر به درد من سرگشته ترا خرسندیست

Бикашам дарди ту ночор , чу дрмонстм

بکشم درد تو ناچار، چو درمانستم

Ончӣ аз ҳиҷри ту бар хотир ман ме гузарад

آنچه از هجر تو بر خاطر من می‌گذرد

Гар ба куффори писандам на мслмонстм

گر به کفار پسندم نه مسلمانستم

Авҳадӣ , айби ман хаста макун дар ғам ӯ

اوحدی،عیب من خسته مکن در غم او

Чун кунам ? кини дили мискин на ба Фрмонстм

چون کنم؟ کین دل مسکین نه به فرمانستم