Тахт шоҳӣ дорад он тарки хутан
تخت شاهی دارد آن ترک ختن
Кӣ кунад рағбат ба дарвешӣ чу ман ?
کی کند رغبت به درویشی چو من؟
Ҷони ман чун пар шуд аз савдоӣ ӯ
جان من چون پر شد از سودای او
Баъди азин ҷонам нагунҷад дар бадан
بعد ازین جانم نگنجد در بدن
Пой ӯ будӣ ҷаҳонро саҷдаи гоҳ
پای او بودی جهان را سجدهگاه
Гар чунин сарвии брстӣ аз чаман
گر چنین سروی برستی از چمن
БеРахш рӯзӣ намебинад дилам
بیرخش روزی نمیبیند دلم
Белабаш комӣ намеёбад даҳан
بیلبش کامی نمییابد دهن
Гар набӯдӣ чеҳра ӯ дар ниқоб
گر نبودی چهرهٔ او در نقاب
Узри ман равшан шудӣ бар марду зан
عذر من روشن شدی بر مرد و زن
Ҷумла ӯ бошам , чу биншинам ба фикр
جمله او باشم، چو بنشینم به فکر
Ном ӯ гӯям , чу оем дар сухан
نام او گویم، چو آیم در سخن
Бехаёл ӯ набудам дар қабо
بیخیال او نبودم در قبا
Бевафоӣ ӯ набошам дар кафан
بیوفای او نباشم در کفن
ӯ ба раъноеи чунон бар карда сар
او به رعنایی چنان بر کرده سر
Ман ба танҳои чунин дар дода тан
من به تنهایی چنین در داده تن
Дар ғам ӯ , Авҳадӣ , фарёд кун
در غم او،اوحدی، فریاد کن
Авҳадиро ишқ ӯ бунёд кун
اوحدی را عشق او بنیاد کن