Димишқ ишқ шуд ин шаҳру Мисри зебоӣ

دمشق عشق شد این شهر و مصر زیبایی

зи ҳасани талъати ин дилбарони яғмое

ز حسن طلعت این دلبران یغمایی

зи танги шукри мисрӣ бурун наёваранд

ز تنگ شکر مصری برون نیاورند

Ба лутфи шукри танги ту дар шукри хое

به لطف شکر تنگ تو در شکر خایی

Камар ки бастае , эй моҳ , бар миёни шабу рӯз

کمر که بسته‌ای، ای ماه، بر میان شب و روز

Магар ба куштани мо бастае ки нагушойӣ ?

مگر به کشتن ما بسته‌ای که نگشایی؟

Агар ба Мисри ғуломӣ азиз шуд чаҳ аҷаб ?

اگر به مصر غلامی عزیز شد چه عجب؟

Ба ҳар куҷо ки ту рафтӣ азиз май ое

به هر کجا که تو رفتی عزیز می‌آیی

Чу рӯй боз кунӣ нестӣ кам аз Юсуф

چو روی باز کنی نیستی کم از یوسف

Чу ғанҷ ва ноз кунӣ беҳтар аз Зулайхое

چو غنج و ناز کنی بهتر از زلیخایی

Бирав ту шаҳр бигӯ : то дигар нёроинд

برو تو شهر بگو: تا دگر نیارایند

Казон ҷамоли ту худ шаҳрҳо бёроиӣ

کزان جمال تو خود شهرها بیارایی

Дар сарой тўбит алмуқаддасаст имрӯз

در سرای توبیت‌المقدسست امروز

Рухи ту қиблаи шӯридагони шайдое

رخ تو قبلهٔ شوریدگان شیدایی

Ба ҷанг рафтани султон дигар чаҳ муҳтоҷаст ?

به جنگ رفتن سلطان دگر چه محتاجست؟

Ки чун ту шоҳи савораш ба сулҳ май ое

که چون تو شاه سوارش به صلح می‌آیی

зи чини зулфи ту чун Авҳадӣ ҳадисӣ гуфт

ز چین زلف تو چون اوحدی حدیثی گفت

Бирав мгир , ки ошуфта буду савдое

برو مگیر، که آشفته بود و سودایی

Чу ҳндўонт агар сар ба бандагӣ наниҳад

چو هندوانت اگر سر به بندگی ننهد

Ба дасти худ чу фарангаш бизан ба расвоӣ

به دست خود چو فرنگش بزن به رسوایی