эй лаби лаъли ту меҳри лаби ширини суханон

ای لب لعل تو مهر لب شیرین سخنان

Гӯии чавгони хами зулфи ту симини зқнон

گوی چوگان خم زلف تو سیمین ذقنان

Шамъ фонӯс хаёланд з бе оромӣ

شمع فانوس خیالند ز بی آرامی

Ҳамаи шаби зи оташи савдои ту гули перҳанон

همه شب ز آتش سودای تو گل پیرهنان

Ҳар куҷо ҳаст бутӣ , санги фалохани созанд

هر کجا هست بتی، سنگ فلاخن سازند

Гар бибинанди гул рӯй турои брҳмнон

گر ببینند گل روی ترا برهمنان

Рӯй хандони ту то анҷуман оро гардид

روی خندان تو تا انجمن آرا گردید

Ханда шуд гӯша нишин дар лаби ширини даҳанон

خنده شد گوشه نشین در لب شیرین دهنان

Дасту теғ ту марезод , ки аз партав ӯ

دست و تیغ تو مریزاد، که از پرتو او

Шуд чироғони ҷигари хоки зи хунини кафанон

شد چراغان جگر خاک ز خونین کفنان

То қиёмат натавонист гирифтан худ ро

تا قیامت نتوانست گرفتن خود را

Ҳар ки лғзиди зи назораи симини баданон

هر که لغزید ز نظاره سیمین بدنان

Шонаро даст шуд аз бе адабии хушки ӣнҷо

شانه را دست شد از بی ادبی خشک اینجا

Манеҳ ангушт ба гуфтори парешони суханон

منه انگشت به گفتار پریشان سخنان

Дар ҳама рӯй замин мешавад ангушти намо

در همه روی زمین می شود انگشت نما

Ҳар ки чун май ба тамомӣ шавад аз хўдшкнон

هر که چون می به تمامی شود از خودشکنان

Ғӯта дар заҳр чу тӯтӣ хӯрд аз дидаи шӯр

غوطه در زهر چو طوطی خورد از دیده شور

Ҳар ки соиб шавад аз ҷумлаи ширини суханон

هر که صائب شود از جمله شیرین سخنان