Хат бар изор сода набошад мабош гӯ

خط بر عذار ساده نباشد مباش گو

Дарди ошноӣ бода набошад мабош гӯ

درد آشنای باده نباشد مباش گو

Чун ҳаст дар назар лаб мегавану чашми маст

چون هست در نظر لب میگون و چشم مست

Дар дасти ҷом бода набошад мабош гӯ

در دست جام باده نباشد مباش گو

Гулро ки хурда Эй набӯд ғунчаи хўштрст

گل را که خرده ای نبود غنچه خوشترست

Дасти тиҳӣ кушода набошад мабош гӯ

دست تهی گشاده نباشد مباش گو

Омезиши ҳалол ва ҳаромаст об ва май

آمیزش حلال و حرام است آب و می

Соқӣ ҳлолзодаҳ набошад мабош гӯ

ساقی حلالزاده نباشد مباش گو

Ҳақ май барад ба маркази худ роҳ бе далел

حق می برد به مرکز خود راه بی دلیل

Дар роҳи каъба ҷода набошад мабош гӯ

در راه کعبه جاده نباشد مباش گو

Чун барқ , роҳ хеш кунад поки грмрў

چون برق، راه خویش کند پاک گرمرو

Аз хор , роҳ сода набошад мабош гӯ

از خار، راه ساده نباشد مباش گو

Мижгони ёр аз хат ва холаст бе ниёз

مژگان یار از خط و خال است بی نیاز

Дар пеши саф пиёда набошад мабош гӯ

در پیش صف پیاده نباشد مباش گو

Чун нест чашми шӯр ба дунболи нақш кам

چون نیست چشم شور به دنبال نقش کم

Гар нақши мо зиёда набошад мабош гӯ

گر نقش ما زیاده نباشد مباش گو

Дасти кушодаи уқдаи зи дил боз ме кунад

دست گشاده عقده ز دل باز می کند

Пешонӣ кушода набошад мабош гӯ

پیشانی گشاده نباشد مباش گو

Дарёи ғариқро диҳад аз мавҷи болу пар

دریا غریق را دهد از موج بال و پر

Бо хору хас ирода набошад мабош гӯ

با خار و خس اراده نباشد مباش گو

Соиб чу даври сохтӣ аз нафаси саркашӣ

صائب چو دور ساختی از نفس سرکشی

Сари пеши по фитода набошад мабош гӯ

سر پیش پا فتاده نباشد مباش گو