Бӯса аз кунҷи лаб ёр нахурдааст касе

بوسه از کنج لب یار نخورده است کسی

Раҳ ба ганҷина асрор набардааст касе

ره به گنجینه اسرار نبرده است کسی

Ман ва як лаҳзаи ҷудои зи ту , он гоҳи ҳаёт ?

من و یک لحظه جدایی ز تو، آن گاه حیات؟

ӣнқадари сабр ба ошиқ насупурдааст касе

اینقدر صبر به عاشق نسپرده است کسی

Лаби ниҳодам ба лаби ёру супурдами ҷон ро

لب نهادم به لب یار و سپردم جان را

То ба имрӯз ба ин марг намурдааст касе

تا به امروز به این مرگ نمرده است کسی

Резиши ашк маро нест муҳаррик дар кор

ریزش اشک مرا نیست محرک در کار

Домани абр баҳорон нафишурдааст касе

دامن ابر بهاران نفشرده است کسی

Оби ойӣнаи зи акси рухи ман нилӣ шуд

آب آیینه ز عکس رخ من نیلی شد

ӣнқадари силӣ айём нахурдааст касе

اینقدر سیلی ایام نخورده است کسی

Ғайр аз он кас ки сари худ ба гиребон барда аст

غیر از آن کس که سر خود به گریبان برده است

Гӯии тавфиқи азин арса набардааст касе

گوی توفیق ازین عرصه نبرده است کسی

Доғи пинҳон маро кист шуморади соиб ?

داغ پنهان مرا کیست شمارد صائب؟

Дар дили санги шарарро нашимурдааст касе

در دل سنگ شرر را نشمرده است کسی