Аз худӣ чашм бпушон агар аҳли динӣ

از خودی چشم بپوشان اگر اهل دینی

Ки худобин нашавад дида ҳар худбинӣ

که خدابین نشود دیده هر خودبینی

Дар саранҷом сафар бош ки аз санги мазор

در سرانجام سفر باش که از سنگ مزار

Хайма берун зада хуши қофилаи сангинӣ

خیمه بیرون زده خوش قافله سنگینی

Созад аз синаи пурҷӯши ҷаҳонро хўшўқт

سازد از سینه پرجوش جهان را خوشوقت

Ҳар ки аз хишт кунад чун хам май болинӣ

هر که از خشت کند چون خم می بالینی

Зуд бошад ки зи як нола ба фарёд ояд

زود باشد که ز یک ناله به فریاد آید

Он ки чун кӯҳ супурдааст ба худ тамкинӣ

آن که چون کوه سپرده است به خود تمکینی

Май ки дар рӯй сипар чин нагузорад зи нишот

می که در روی سپر چین نگذارد ز نشاط

Нест мумкини зи ҷабини ту кушояди чинӣ

نیست ممکن ز جبین تو گشاید چینی

Гарчи сар дар сари гуфтори ниҳодами соиб

گرچه سر در سر گفتار نهادم صائب

Нишнидам з касе аз таҳи дили таҳсинӣ

نشنیدم ز کسی از ته دل تحسینی