Мо раҳрав фақрему фанои роҳбари мо

ما رهرو فقریم و فنا راهبر ما

Бе хештании кӯ ки шавад ҳамсафари мо

بی خویشتنی کو که شود همسفر ما

эй онкии зи худ бо хабарӣ дар сафари ишқ

ای آنکه ز خود با خبری در سفر عشق

Зинҳори нёӣӣ ки наёбӣ хабари мо

زنهار نیائی که نیابی خبر ما

Дар кори дилам пой манеҳ боки з ҷон кун

در کار دلم پای منه باک ز جان کن

Кин хона буд фарши зи хӯни ҷигари мо

کاین خانه بود فرش ز خون جگر ما

Дар кишвари фақри омадаи меҳмони Фноӣим

در کشور فقر آمده مهمان فنائیم

Лухти ҷигару пораи дили моҳзри мо

لخت جگر و پاره دل ماحضر ما

Ранҷи тани мо аз таб ишқаст чаҳ ҳосил

رنج تن ما از تب عشقست چه حاصل

Аз ранҷи табибӣ ки диҳад дардисари мо

از رنج طبیبی که دهد دردسر ما

Имшаби гузар аз гӯш кунад хӯн ки шаби дӯш

امشب گذر از گوش کند خون که شب دوش

Аз чашми равони гашту гузашт аз камари мо

از چشم روان گشت و گذشت از کمر ما

Фосид шавад ар хӯн ба раг аз табъи гронбор

فاسد شود ار خون به رگ از طبع گرانبار

Хори раҳи таҷред буд нештар мо

خار ره تجرید بود نیشتر ما

Мо хок нишин дар майхона ишқем

ما خاک نشین در میخانه عشقیم

Тоҷи сари хуршед буд хок дар мо

تاج سر خورشید بود خاک در ما

Мӯрон заъифем вале малики сулаймон

موران ضعیفیم ولی ملک سلیمان

Бо дасти дарин бодияи пеши назари мо

بادست درین بادیه پیش نظر ما

Мо хусрав фақрем ва напояд сари ҷамшед

ما خسرو فقریم و نپاید سر جمشید

Гар сар кашад аз хати сари тоҷўри мо

گر سر کشد از خط سر تاجور ما

Пай гум макун эй солик агар толиби моӣӣ

پی گم مکن ای سالک اگر طالب مائی

Каз ашки равони сурх буд раҳгузари мо

کز اشک روان سرخ بود رهگذر ما

Дунболи сафои гир ки гар бигузарӣ аз чарх

دنبال صفا گیر که گر بگذری از چرخ

То нагузарӣ аз хеш набинӣ асари мо

تا نگذری از خویش نبینی اثر ما