Як аз сари рубубияти бтҳқиқ
یک از سر ربوبیت بتحقیق
зи ман бниўш ва аз дили дори тасдиқ
ز من بنیوش و از دل دار تصدیق
Буд мавқуфи таъйинаши бмрбўб
بود موقوف تعیینش بمربوب
Ки лобуди барад ва нисбат ӯст мансӯб
که لابد برد و نسبت اوست منسوب
Яке мрбўб бошад зон ду нисбат
یکی مربوب باشد زان دو نسبت
Ки дар аъён собит дошт ғайбат
که در اعیان ثابت داشت غیبت
Худ аз ваии ғайри номӣ дар қалам нест
خود از وی غیر نامی در قلم نیست
Биҷузи аъёни собит дар адам нест
بجز اعیان ثابت در عدم نیست
Буд мавқуф бар маъдӯми маъдӯм
بود موقوف بر معدوم معدوم
Худ ин бар аҳл таҳқиқаст маълум
خود این بر اهل تحقیق است معلوم
зи қавл саҳл гӯйанд аҳли ирфон
ز قول سهل گویند اهل عرفان
Рубубият варо сиррӣаст пинҳон
ربوبیت ورا سریست پنهان
Кигар зоҳир шавад онсри қобил
که گر ظاهر شود آنسر قابل
Рубубият шавад албата ботил
ربوبیت شود البته باطل
зи мҳиии аддӣн буд ин нуктаи таъбир
ز محیی الدین بود این نکته تعبیر
Ки зоҳирро бзоил карда тафсир
که ظاهر را بزایل کرده تفسیر
Шавад иъин агар зоили худ он сар
شود یعین اگر زایل خود آن سر
Рубубият шавад ботили бзоҳр
ربوبیت شود باطل بظاهر
Ббтолони ҳукм аз онраҳ кард комил
ببطالان حکم از آنره کرد کامل
Ки мавқуф алайҳ ӯст зоил
که موقوف علیه اوست زایل
Дигар гуяд сафӣ бар ваҷҳи таҳқиқ
دگر گوید صفی بر وجه تحقیق
Чу ҳақаш дар маъонӣ дода тавфиқ
چو حقش در معانی داده توفیق
Буд сари шарти он мастур бӯдан
بود سر شرط آن مستور بودن
зи изҳору намоиши давр бӯдан
ز اظهار و نمایش دور بودن
Агар зоҳир шавад аз асл сар нест
اگر ظاهر شود از اصل سر نیست
Буд сари масттар , ваон масттар нест
بود سر مستتر، وان مستتر نیست
Пас ӯ аз маънӣ худ гашта мавзӯ
پس او از معنی خود گشته موضوع
Бар ӯ итлоқ сар наҳйасту мамнӯъ
بر او اطلاق سر نهی است و ممنوع
Чу аинъолм бтртибаст мавҷӯд
چو اینعالم بترتیب است موجود
Вуҷӯди ҷумлаи ҳам дар илми машҳӯд
وجود جمله هم در علم مشهود
Буд сари рубубияти ҳамон илм
بود سر ربوبیت همان علم
Нахоҳад гашти зоҳир дар аёни илм
نخواهد گشت ظاهر در عیان علم
Агар зоҳир шавад фарз маҳол аст
اگر ظاهر شود فرض محال است
Баҳоли хеши собит дар камол аст
بحال خویش ثابت در کمال است