Масти соқии зи сари об ънб ме гузарад

مست ساقی ز سر آب عنب می‌گذرد

Ҳар ки шуд маҳви мусаббиби з сабаб ме гузарад

هر که شد محو مسبب ز سبب می‌گذرد

Бар дар пери Муғон чун гузарии ҳурмат на

بر در پیر مغان چون گذری حرمت نه

Чун ки ҷбрил дар ӣнҷо ба адаб ме гузарад

چون که جبریل در اینجا به ادب می‌گذرد

Чун кунад ҷилва ҳақиқат набӯд ҷои муҷоз

چون کند جلوه حقیقت نبود جای مجاز

Субҳи равшан чу дамади зулмат шаб ме гузарад

صبح روشن چو دمد ظلمت شب می‌گذرد

Қуфли ганҷинаи асрор буд лаби оре

قفل گنجینه اسرار بود لب آری

Сар шавад фоши замонӣ ки з лаб ме гузарад

سر شود فاش زمانی که ز لب می‌گذرد

эй ки андар дар тъбии бори дил хеш макун

ای که اندر در تعبی بار دل خویش مکن

Рашки он кас ки ҷаҳонаш ба тараб ме гузарад

رشک آن کس که جهانش به طرب می‌گذرد

Чаҳ тафовут ба миёни ғаму шодии ҷаҳон

چه تفاوت به میان غم و شادی جهان

Кин ду рӯзат ба тараб ё ба тъб ме гузарад

کاین دو روزت به طرب یا به تعب می‌گذرد

Дар талаб кӯш сғиро ки нагардад зойеъ

در طلب کوش صغیرا که نگردد ضایع

Ҳар чаҳ аз умри ту дар роҳ талаб ме гузарад

هر چه از عمر تو در راه طلب می‌گذرد