Ҳавоӣ тахт надорад касе ки гӯша нишин аст

هوای تخت ندارد کسی که گوشه‌نشین است

Сару дилӣ ки ба мо додаанд тоҷ ва нигин аст

سر و دلی که به ما داده‌اند تاج و نگین است

Ба ғайри айби ҷаҳон бар забонашон суханӣ нест

به غیر عیب جهان بر زبانشان سخنی نیست

Мадори суҳбати озодагони ишқ барин аст

مدار صحبت آزادگان عشق برین است

Ба сар рӯем ҳамаи шаб ба кӯии ёр ва абас нест

به سر رویم همه شب به کوی یار و عبث نیست

Кулоҳи мо ки чу попуши шбрўон нмдин аст

کلاه ما که چو پاپوش شبروان نمدین است

Гумони зар чу надорад дили ҳарис малул аст

گمان زر چو ندارد دل حریص ملول است

Ки хандаи рӯеи ҳиндӯи зи заъфарон ҷабин аст

که خنده رویی هندو ز زعفران جبین است

зи эътимоди саманди ту доғам эй шаҳи хубон

ز اعتماد سمند تو داغم ای شه خوبان

Ки ҳарчӣ ҳаст туро дар рикоби хона ӣ зин аст

که هرچه هست ترا در رکاب خانه ی زین است

Дил салим кунад ҳар куҷои ирода ӣ тоъат

دل سلیم کند هر کجا اراده ی طاعت

Ишора мекунад абрӯӣ ӯ ки қибла чунин аст

اشاره می کند ابروی او که قبله چنین است