Чашми пурафсун ӯ сҳроФринӣ ме кунад

چشم پرافسون او سحرآفرینی می‌کند

Тири мижгонаши зи шухии дил нишинӣ ме кунад

تیر مژگانش ز شوخی دل‌نشینی می‌کند

Охир ҳасанасту кор ӯ ба зулф афтода аст

آخر حسن است و کار او به زلف افتاده است

Дода хирманро ба боду хӯша чинӣ ме кунад

داده خرمن را به باد و خوشه‌چینی می‌کند

Пеши пои хешро ҳаркас намебинад чу шамъ

پیش پای خویش را هرکس نمی‌بیند چو شمع

Лоф ботил мезанадгар дурбинӣ ме кунад

لاف باطل می‌زند گر دوربینی می‌کند

Неъмати фағфурро файзӣ ки дар хосият аст

نعمت فغفور را فیضی که در خاصیت است

Косаи чубини гадоро чӯб чинӣ ме кунад

کاسه چوبین گدا را چوب چینی می‌کند

Сояро бо хештан ҳамраҳ намехоҳад салим

سایه را با خویشتن همره نمی‌خواهد سلیم

Ҳамчуи анқои ҳарки ӯ ваҳдат гузинӣ ме кунад

همچو عنقا هرکه او وحدت‌گزینی می‌کند