эй коши захми сина ӣ мо вокнд касе

ای کاش زخم سینه ی ما واکند کسی

Шояд тараҳҳумӣ ба дил мо кунад касе

شاید ترحمی به دل ما کند کسی

Аз мо чу барқ мегузарад офтоби мо

از ما چو برق می گذرد آفتاب ما

Кӯи фурсатӣ ки арз таманно кунад касе

کو فرصتی که عرض تمنا کند کسی

Таклифи ҷилваи қомат ӯро з ақл нест

تکلیف جلوه قامت او را ز عقل نیست

Он фитнаро барои чаҳ барпо кунад касе

آن فتنه را برای چه برپا کند کسی

Касро чу тоб дидан ӯ нест дар ҷаҳон

کس را چو تاب دیدن او نیست در جهان

Гардад чаҳ офтоб ки пайдо кунӣ касе ?

گردد چه آفتاب که پیدا کنی کسی؟

Хусрав ба таъна гуфт ки пиндошти кӯҳкан

خسرو به طعنه گفت که پنداشت کوهکن

Кории сети кори ишқ ки танҳо кунад касе

کاری ست کار عشق که تنها کند کسی

Хуршеди ҳркҷо ки ҳадис ту башнавад

خورشید هرکجا که حدیث تو بشنود

Бояд ки изтироб тамошо кунад касе !

باید که اضطراب تماشا کند کسی!

Номи ватан , малоли ғарибӣ фузун кунад

نام وطن، ملال غریبی فزون کند

Бояд сафар ба шева ӣ анқо кунад касе

باید سفر به شیوه ی عنقا کند کسی

Саҳласт зар ба хок чу хуршеди рехтан

سهل است زر به خاک چو خورشید ریختن

Аз хок , зар хушаст ки пайдо кунад касе

از خاک، زر خوش است که پیدا کند کسی

эй дил чаҳ пеш май рӯй , он ба ки дар ҷаҳон

ای دل چه پیش می روی، آن به که در جهان

Аз давр чун ситора тамошо кунад касе

از دور چون ستاره تماشا کند کسی

Девонагии салим ба ҷое наме расад

دیوانگی سلیم به جایی نمی رسد

Худро ба кӯии ишқ чаҳ расво кунад касе

خود را به کوی عشق چه رسوا کند کسی