Чаканӣ дар канори модари ху

چکنی در کنار مادر خو

Охир эй нозанин кам аз ду ду

آخر ای نازنین کم از دو دو

Пой дар на ба роҳ бе фарёд

پای در نه به راه بی‌فریاد

Бар хирад хон ки ҳарчӣ бодобод

بر خرد خوان که هرچه باداباد

Онкӣ бо майли мол ва мл бошад

آنکه با میل مال و مُل باشد

Нақд дар дили зи бим зл бошад

نقد در دل ز بیم ذُل باشد

Ба млу моли майл то чаҳ кунӣ

به مُل و مال میل تا چه کنی

Алифии қад чу дол то чаҳ кунӣ

الفی قد چو دال تا چه کنی

То ту туркӣ ҳаме кунӣ бар ман

تا تو ترکی همی کنی بر من

Ҳиндӯяти нақди гашт ҷон ме кун

هندویت نقد گشت جان ‌می‌کن

То ту худро наҳй чу тарки маҳал

تا تو خود را نهی چو ترک محل

Ҳиндӯят сар гирифт зери бағал

هندویت سر گرفت زیر بغل

Алафи мяш худ накарда ба каф

علف میش خود نکرده به کف

Гургро гашта ҳамчуи мяши алаф

گرگ را گشته همچو میش علف

Ту алаф гашта мари фаноро рӯ

تو علف گشته مر فنا را رَو

Боз дода зи дасти гўзи гарав

باز داده ز دست گوز گرو

Ту талабкори қӯту хасми ту боз

تو طلبکار قوت و خصم تو باز

Чанг карда ба ҳнҷри ту дароз

چنگ کرده به حنجر تو دراز