Бош пайваста бо хузўъу бко

باش پیوسته با خضوع و بکا

Рӯзу шаб дар миёни хавфу раҷо

روز و شب در میان خوف و رجا

Бош бо нафасу қаҳри худ қоҳир

باش با نفس و قهر خود قاهر

Дори як ранги ботину зоҳир

دار یک رنگ باطن و ظاهر

Аз барои қабули хоссау ом

از برای قبول خاصه و عام

Ба пои бошиддати қууду қиём

به پا باشدت قعود و قیام

Бериё дар раҳи талаб на пой

بی ریا در ره طلب نه پای

Холсои мхлсо барои худоӣ

خالصا مخلصاً برای خدای

Чобуки вчсти рӯ , на коҳилу суст

چابک وچست رو، نه‌کاهل و سست

То бидонҷо рисӣ ки мақсад туаст

تا بدانجا رسی‌که مقصد توست

Мақсадати олами илоҳии дон

مقصدت عالم الهی دان

Бетабоҳӣ ва бе тноҳии дон

بی تباهی و بی تناهی دان

Рӯ ба кунин сар фурӯд меар

رو به کونین سر فرود میار

То бар он остон биёбӣ бор

تا بر آن آستان بیابی بار

Чун лагад бар сари ду куни занӣ

چون لگد بر سر دو کون زنی

Рахти худ дар ҷаҳон « ҳў » фиканӣ

رخت خود در جهان «‌هو» فکنی

Гртўоинҷо ба хеши машғӯлӣ

گرتواینجا به خویش مشغولی

Дон ки зон коргоҳи маъзулӣ

دان که زان کارگاه معزولی

Врбгрдд аз ин нсқи сифатат

وربگردد از این نسق صفتت

Ҳосил ояд камоли маърифатат

حاصل آید کمال معرفتت

Ҳар камолӣ ки он сиррӣ набӯд

هر کمالی که آن سری نبود

Ҷуз ки нуқсон ва срсрӣ набӯд

جز که نقصان و سرسری نبود

Гар камолӣ талаб кунӣ онҷо

گر کمالی طلب کنی آنجا

Ки знқсони барӣ буд фардо ,

که زنقصان بری بود فردا،

Рост бишинав агар ба танагии ҳол

راست بشنو اگر به تنگی حال

Бе ниёзии зхлқи инат камол !

بی نیازی زخلق اینت کمال‌!