эй писаранда дунёи бадали шоди мгир

ای پسر انده دنیا بدل شاد مگیر

Банда ӯ шӯу ғам дар дили озоди мгир

بنده او شو و غم در دل آزاد مگیر

Бирав аз шоми сӯй Макка бибин шаҳри самуд

برو از شام سوی مکه ببین شهر ثمود

Дар банно кардани хонаи сифати оди мгир

در بنا کردن خانه صفت عاد مگیر

эй ту аз баҳр бришм зада дар дунёи чанг

ای تو از بهر بریشم زده در دنیا چنگ

Гар нае ноӣ бирав аз дам ӯ боди мгир

گر نه ای نای برو از دم او باد مگیر

Дода хеш чу май бозстонди айём

دادهٔ خویش چو می بازستاند ایام

Даст бигушоӣ ва бидиҳу ончӣ бтў дод мгир

دست بگشای و بده و آنچه بتو داد مگیر

Бартар аз сдролўФии бадарами вақти карам

برتر از صدرالوفی بدرم وقت کرم

Манишин зери касу хонаи оҳоди мгир

منشین زیر کس و خانه آحاد مگیر

Молу ҷоҳ аз пай онаст ки хайрӣ бикунӣ

مال و جاه از پی آنست که خیری بکنی

Чун бкъбаҳ нхўҳӣ шуд шутуру зоди мгир

چون بکعبه نخوهی شد شتر و زاد مگیر

Зоди раҳи соз ва бдрўиш бидиҳ фазлаи мол

زاد ره ساز و بدرویش بده فضلهٔ مال

Ҳақ мискин бирасон вонкаҳи зи ту зоди мгир

حق مسکین برسان وآنکه ز تو زاد مگیر

Ҳаргизи авлоди {и ту }и баъд аз ту ғам ту нахуранд

هرگز اولاد {تو} بعد از تو غم تو نخورند

Зари бшодии хур ва дар дили ғами авлоди мгир

زر بشادی خور و در دل غم اولاد مگیر

Моли ширин ва туе хусраву Фарҳоди фақир

مال شیرین و تویی خسرو و فرهاد فقیر

Сӯии ширин раҳ омад шуд Фарҳоди мгир

سوی شیرین ره آمد شد فرهاد مگیر

Ман чу устоди хирад май даҳумати чандини панд

من چو استاد خرد می دهمت چندین پند

Манъ беваҷҳ макун нукта бар устоди мгир

منع بی وجه مکن نکته بر استاد مگیر

Сайфи фарғонӣ дар шеър агарат гуяд ваъз

سیف فرغانی در شعر اگرت گوید وعظ

Ваъз ӯ гӯш куну шеъри варои боди мгир

وعظ او گوش کن و شعر ورا باد مگیر