Гули ҷамол ту хоҳам баҳорро чаҳ кунам

گل جمال تو خواهم بهار را چه کنم

Ба пеши зулфи ту ман сабзаи зорро чаҳ кунам

به پیش زلف تو من سبزه زار را چه کنم

Агар ниҳон кунам аз халқи ишқи он ма ро

اگر نهان کنم از خلق عشق آن مه را

Фиғону оҳи дили биқрорро чаҳ кунам

فغان و آه دل بیقرار را چه کنم

Чаман агар чу нигораст тозау хуррам

چمن اگر چو نگارست تازه و خرم

Чу соид ту набинамнигорро чаҳ кунам

چو ساعد تو نبینم نگار را چه کنم

Маро ки себи занхдони ёр май бояд

مرا که سیب زنخدان یار می باید

Ба саҳни боғи тамошои норро чаҳ кунам

به صحن باغ تماشای نار را چه کنم

Агар рӯми зи диёраши ман ин замон , то субҳ

اگر روم ز دیارش من این زمان، تا صبح

Азин диёри рӯми дарди ёрро чаҳ кунам

ازین دیار روم درد یار را چه کنم

Шудаст дидаи маро дар ғами ту чун Ҷайҳун

شدست دیده مرا در غم تو چون جیحون

Биё бигӯӣ лаби ҷӯйборро чаҳ кунам

بیا بگوی لب جویبار را چه کنم

Рақибро натавон дид бе Рахши сӯфӣ

رقیب را نتوان دید بی رخش صوفی

Чу рафт гули зи чамани захми хорро чаҳ кунам

چو رفت گل ز چمن زخم خار را چه کنم