Сарви симини ман эй ман зи ғамати заррини пай

سرو سیمین من ای من ز غمت زرین پی

Дили ман бо ту чаро чун дили ту бо ман не

دل من با تو چرا چون دل تو با من نی

Он сарафрозӣ чун сарви ту бо ман то чанд

آن سرافرازی چون سرو تو با من تا چند

Вена чунӣ бе ту тиҳии дили бадани ман то кӣ

وین چونی بی تو تهی دل بدن من تا کی

Чун не тофтаам паии сипар эй охтаи сарв

چون نی تافته ام پی سپر ای آخته سرو

Бар дил бохтаам чанд наҳй тофтаи не

بر دل باخته ام چند نهی تافته نی

Гар банӣ нақш кунам шакли ту бар таҳтаи сарв

گر بنی نقش کنم شکل تو بر تخته سرو

Тахт кӣ гардад он таҳта ва он шакли ту кӣ

تخت کی گردد آن تخته و آن شکل تو کی

То дроӣӣ чу яке сарви бмидони нишот

تا درآئی چو یکی سرو بمیدان نشاط

Дар яке ҷом чунӣ бардаи сабки рехта май

در یکی جام چونی برده سبک ریخته می

То ба байнами турои вази тавбаи не нақш кунам

تا به بینم ترا وز توبه نی نقش کنم

Сарви болои салимӣу накӯи рўӣӣ май

سرو بالای سلیمی و نکو روئی می

Не гуё блби оре ва чу булбул бидамӣ

نی گویا بلب آری و چو بلبل بدمی

То бигӯям зи сеӣ сарви ту неи нотиқи ҳӣ

تا بگویم ز سهی سرو تو نی ناطق حی

Сарв чаҳ каз лаб ӯ гуё гардад неи хушк

سرو چه کز لب او گویا گردد نی خشک

Каси нишонеи надиҳади ҷузи ту бсди барзану ҷай

کس نشانی ندهد جز تو بصد برزن و جی

Сарв бисёр ба аз неи баҳамаи ҷой валек

سرو بسیار به از نی بهمه جای ولیک

Ҳаст як не ки ба аз сарв кадомаст он не

هست یک نی که به از سرو کدامست آن نی

Неи деҳқон амидаст ки сад майдони сарв

نی دهقان عمید است که صد میدان سرو

Ояд аз решаи бурун ва баррааш гардад пай

آید از ریشه برون و برهش گردد پی

Сарви бустони сахо каз неи кклши бъто

سرو بستان سخا کز نی ککلش بعطا

Номаи ҷӯаду сахо тай шуд бар ҳотами тай

نامه جود و سخا طی شد بر حاتم طی

Сарви озодаи боғи насабу Фаррухзод

سرو آزاده باغ نسب و فرخزاد

Ки неши фаррух пайкӣаст зи сари сохтаи пай

که نیش فرخ پیکی است ز سر ساخته پی

Онкӣ дар сарву не аз сабзӣ ва зардӣаст буд

آنکه در سرو و نی از سبزی و زردی است بود

Аз кафши ҷӯаду сахои руста чун хӯн дар рагу пай

از کفش جود و سخا رسته چون خون در رگ و پی

Онкӣ чун сарви зираи дору чу не теғ зананд

آنکه چون سرو زره دارو چو نی تیغ زنند

Ҳашам дод як ъо . . . Бар душмани вай

حشم داد یک عا . . . بر دشمن وی

Сӯрати ширинаш нақш кунад бар тани сарв

صورت شیرین اش نقش کند بر تن سرو

Аз дили тираи дўотӣ чу дили ин ӯй

از دل تیره دواتی چو دل این اوی

Сарв агар ёбад об аз неи ширини хат ӯ

سرو اگر یابد آب از نی شیرین خط او

Бадал кндр зояд шукр аз сарв чу не

بدل کندر زاید شکر از سرو چو نی

Сари не сабз шавад дар маи дай чун сари сарв

سر نی سبز شود در مه دی چون سر سرو

Гар зи сарсабзӣ ӯ ёд кунад не дар дай

گر ز سرسبزی او یاد کند نی در دی

Не ӯ сайр чу бар сарви рӯонаши дил

نی او سیر چو بر سرو روانش دل

Бӯстон ҳунар ороед чун соҳиби рай

بوستان هنر آراید چون صاحب ری

Ҳосиди ҷоҳаш агар тоза чу сарваст боб

حاسد جاهش اگر تازه چو سرو است بآب

Зуд гардад чунӣ аз нори ҳбоу лошиӣӣ

زود گردد چونی از نار هبا و لاشیئی

Аз сари не ки миёни бастаи фаррошу баст

از سر نی که میان بسته فراش و بست

Сарв агар бӯса диҳад гардад озоди зъӣ

سرو اگر بوسه دهد گردد آزاد زعی

Табъ ман равад неаст оби даҳ аз мадҳати ту

طبع من رود نی است آب ده از مدحت تو

Вндрини шеъри не ва сарв хуранд об аз вай

وندرین شعر نی و سرو خورند آب از وی

То бибастон ва Нитсаатон гузарад бар неу сарв

تا ببستان و نیستان گذرد بر نی و سرو

Нури хуршед бар онҷмлаҳ ки торикии ҳӣ

نور خورشید بر آنجمله که تاریکی حی

Рухи аъдоаш чу неи боду сараши бод чу сарв

رخ اعداش چو نی باد و سرش باد چو سرو

Соли умраши баъдади боди фузун аз алифӣ

سال عمرش بعدد باد فزون از الفی

Носеҳаши боди сарафроз чу дар бустони сарв

ناصحش باد سرافراز چو در بستان سرو

Ҳосидаши пои фурӯи гул шуда чун неи дардӣ

حاسدش پای فرو گل شده چون نی دردی