Ғофил машав аз ҳоли ман бе срўсомон
غافل مشو از حال من بیسروسامان
Ман бо ту чунонам ки ба абсоли саломон
من با تو چنانم که به ابسال سلامان
Андеша кун аз хӯни ман хастаи мабодо
اندیشه کن از خون من خسته مبادا
Олӯда ба хӯнам шавадат гӯшаи домон
آلوده به خونم شودت گوشه دامان
Ушшоқ ба фармон батон чанд набошанд
عشاق به فرمان بتان چند نباشند
Ҳамвора ба фармони шҳоннди ғуломон
همواره به فرمان شهانند غلامان
Ориз будат моҳ вале моҳи ду ҳафта
عارض بودت ماه ولی ماه دو هفته
Қомат будат сарв вале сарви хиромон
قامت بودت سرو ولی سرو خرامان
Хомӯши табиб аз сухани ишқ ба ағёр
خاموش طبیب از سخن عشق به اغیار
Асрор ҳақиқат натавон гуфт ба хомон
اسرار حقیقت نتوان گفت به خامان