Чу пеши нақши ширини кӯҳкани арз бало кардӣ

چو پیش نقش شیرین کوهکن عرض بلا کردی

Агар сангин набӯдӣ гӯш ӯ фарёдҳо кардӣ

اگر سنگین نبودی گوش او فریادها کردی

Кунад бегонагӣ ҳар чанд гӯям шарҳи ғам бо ӯ

کند بیگانگی هر چند گویم شرح غم با او

Чаҳ ғам будӣ агар худро ба ин ҳарф ошно кардӣ

چه غم بودی اگر خود را به این حرف آشنا کردی

Ба ағёр он қадрҳо метавонист аз вафо дидан

به اغیار آنقدرها می‌توانست از وفا دیدن

Чаҳ мешудгар зиёдии як назари ҳам сӯй мо кардӣ

چه می‌شد گر زیادی یک نظر هم سوی ما کردی

Ба тангем аз ҷудоӣ кошкӣ мешуд яке пайдо

به تنگیم از جدایی کاشکی می‌شد یکی پیدا

Ки моро раҳнамоеи сӯии иқлӣм фано кардӣ

که ما را رهنمایی سوی اقلیم فنا کردی

Аҷалгар раҳм бар ваҳшӣ накардӣ шоми маҳҷӯрӣ

اجل گر رحم بر وحشی نکردی شام مهجوری

Ту май доне ки ғам бо рӯзгор ӯ чҳо кардӣ

تو می‌دانی که غم با روزگار او چها کردی

Хониш
шморҳ 392 — ъндлӣб