Итоб агар чаҳ ҳамон дар мақом хўнриз аст

عتاب اگر چه همان در مقام خونریز است

Валек теғи тағофул на ончунон тез аст

ولیک تیغ تغافل نه آنچنان تیز است

Далере ки дилам кард ва мезанад дар сулҳ

دلیریی که دلم کرد و می‌زند در صلح

Ба эътимоди нигаҳҳои рағбат омез аст

به اعتماد نگه‌های رغبت آمیز است

Марӣз Тифл мизоҷанд ошиқон варна

مریض طفل مزاجند عاشقان ورنه

Алоҷи ранҷи тағофули ду рӯз парҳез аст

علاج رنج تغافل دو روز پرهیز است

Шудеми мот ба шатранҷи ғоибонаи ту

شدیم مات به شطرنج غایبانهٔ تو

Ба мо биханд ки хуши бозят ба ангез аст

به ما بخند که خوش بازیت به انگیز است

Кунанд силсила дар гарданаш ба зулфи ту ҳашар

کنند سلسله در گردنش به زلف تو حشر

Дилам ки бастаи он турра диловез аст

دلم که بستهٔ آن طرهٔ دلاویز است

Ҷигар зад обилаи ваз дида мечакад нмкоб

جگر زد آبله وز دیده می‌چکد نمکاب

Ки бахти шӯр ба риши ҷигар нмкриз аст

که بخت شور به ریش جگر نمکریز است

Рақиби иззати худ гӯ мабар ки брдри ишқ

رقیب عزت خود گو مبر که بردر عشق

Ҳариф кӯҳканӣ нест онкӣ парвиз аст

حریف کوهکنی نیست آنکه پرویز است

Ба завқ ҷустан Фарҳод меравад гулгун

به ذوق جستن فرهاد می‌رود گلگون

Ту ин мубин ки Аннан бар Аннан шабдиз аст

تو این مبین که عنان بر عنان شبدیز است

Шудаст дидаи ваҳшии шукуфаи дор ва ҳануз

شدست دیدهٔ وحشی شکوفه دار و هنوز

Дар интизори самар зон ниҳол нўхиз аст

در انتظار ثمر زان نهال نوخیز است

Хониш
ғзл 41 — ъндлӣб